Осуде због укидања ћирилице и у Хрватској

Функционери, српска заједница, политичке странке, аналитичари и савези антифашиста осуђују одлуку вуковарског градског већа. Хрватско Министарство управе најављује да ће, ако буде проглашена неуставном, укинути одлуку о ћириличним таблама.

Осуде и данас стижу из Србије, а министар Александар Вулин оценио је да је реакција ЕУ важнија од реакције хрватске владе. 

На одлуку хрватских власти да се забрани ћирилица реаговали су представници српске заједнице који су политички организовани у оквиру Самосталне српске демократске странке (СДСС).

Српска заједница је забринута и у дилеми колико је та одлука у функцији предстојећих избора у Хрватској, а колико порука Србима да су, уз ћирилицу, и они непожељни.

Заменик градоначелника Срђан Милаковић каже да се најпре очекује да реагује Веће српске националне мањине, које треба да поднесе предлог Министарству управе да измењени статус стави ван снаге, а Министарство је дужно да реагује у року од 30 дана.

"Странка ће, како је рекао Милаковић, деловати путем политичких представника код домаћих институција, дипломатских представништава и међународних организација, а од званичног Загреба очекујемо реакцију како закон и налаже, ништа више од тога", рекао је Миланковић.

Потпредседник СДСС-а и саборски заступник Драган Црногорац рекао је да је усвајањем одлуке о измени градског статута прекршен низ међународних и домаћих инструмената и норми и да је то у потпуности неприхватљиво.

Црногорац је истакао да је и СДСС имао свој предлог, да је био спреман на компромис, али да о том предлогу није било могуће расправљати. "Ово је у супротности са оним о чему се расправљало у Сабору и СДСС је незадовољан", истакао је Црногорац.

Упитан како реагују грађани српске националности на одлуку о измени Статута, Црногорац каже да су они забринути и да се осећају нелагодно у оваквој ситуацији.

Председник Клуба већника у Градском већу Дејан Дракулић оценио је такође да је уношење измена и допуна статута корак уназад у односу на 2009.

Према његовим речима, једино где је задржано право на српско писмо јесте кореспонденција градских већника, али и ту постоје ограничења.

Како је рекао, ни буџетом за 2016. нису предвиђена средства за спровођење Закона о језику и писму. Дракулић је такође указао да предлог градоначелника није добио чак ни подршку Комисије градског већа за националне мањине и верске споменике.

"Неприхвтљиво је такође пребацивање одговорности на српску заједницу, јер они нису ни цепали заставе ни ломили табле са грбом Хрватске. Одговорност лежи на две највеће политичке странке у Хрватској", сматра Дракулић.

Чланица Председништва Хрватске народне странке и саборска посланица Нада Турина Ђурић оценила је као неприхватљиво давање могућности јединицама локалне самоуправе да саме уређују питања постављања двојезичних табли.

"Или имамо правну државу и уставни закон који решава то питање, или немамо. Немамо право ексклузивно било коме да додељујемо могућност да уређује та права", рекла је Нада Турина Ђурић.

"Двојезичне табле биле уведене због ЕУ" 

Хрватски политички аналитичар Жарко Пуховски оценио је да се изменом статута смањују права српске мањине, што је последица "политикантског понашања како ХДЗ-а, тако и СДП-а" и других странака у различитим раздобљима.

"То нису права, то су заправо неке милости које на кашичице градска управа даје српској мањини", рекао је Пуховски за ХРТ, преноси Бета.

Пуховски верује да одлука вуковарске градске управе не може опстати, с обзиром на закон о правима националних мањина, али је, према његовом мишљењу, још важније то што, како је рекао, та одлука "значи да Вуковар од симбола законите и легитимне одбране и симбола кољачког српског национализма временом све више постаје симбол агресивног хрватског национализма према мањинама".

Да се вуковарским Србима мора обезбедити да својим језиком и писмом комуницирају с властима, сматра хрватски аналитичар Давор Ђенеро. Упозорава – рат око ћирилице дугорочно угрожава позицију Хрватске у Вуковару и на Дунаву, а креатори политике у Загребу, каже, тога нису свесни.

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске (САБА) одлуку види и као извор нових мржњи и наглашава да то, свакако, треба осудити, а измене статута назвали су "хрватском срамотом", преноси Танјуг.

Антифашисти подсећају да је руководство ХДЗ-а 2009. донело одлуку о увођењу двојезичних натписа, када је требало примити Хрватску у Европску унију.

Један од услова за тај пријем, додаје Савез, био је и поштовање права националних мањина. "Сада, пошто је Хрватска у Европској унији, иста та странка очито сматра да права националних мањина више нису битна", наводе из САБА РХ.

Хрватска демократска заједница, на чији предлог је, својевремено, уведена двојезичност у Вуковару, са одборницима партија коалиције одлучила је овог пута да ћирилично писмо више не буде у употреби на натписима са називима улица, тргова и зграда локалне управе.