Насер Орић ухапшен у Швајцарској по потерници из Србије

Насер Орић је ухапшен на основу потернице коју су расписале српске власти због злочина почињених 1992. године код Сребренице, потврђено је РТС-у. 

Тужилаштво у Београду расписало је међународне потернице за ратним командантима Сребренице Насером Орићем и Хакијом Мехољићем у фебруару 2014. године због сумње да су починили ратни злочин над српским становништвом у Сребреници 1992. године у селу Залазје у Доњим Поточарима.

Орићев адвокат Васвија Видовић рекла је за сарајевски портал Klix.ba да је изненађена хапшењем и да тек треба да ступи у контакт са својим клијентом.

Тужилаштво за ратне злочине Србије навело је да се овим поводом неће данас огалшавати. 

Орићу је, иначе, 2009. године за ратне злочине суђено пред Хашким трибуналом, који га је прво осудио на две године, а после жалбеног поступка ослободио одговорности за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.

У процесу против Орића, Апелационо веће у Хагу тада је закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године, али да "доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу".

Након што је ухапшен у октобру 2008, Орића је 24. јуна следеће године Општински суд у Сарајеву осудио на две године затвора због незаконитог држања оружја и експлозивних направа.

Тужилаштво Републике Србије водило је истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су починиле муслиманске снаге под командом Насера Орића у, како се наводи, нападима на више од 50 српских села у општинама Братунац и Сребреница. 

Пре почетка рата у БиХ, Орић је једно време био припадник ЈНА, а затим и МУП-а.  

Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а, а по повратку у Београд, како су касније извештавали медији, био је у обезбеђењу Слободана Милошевића, а током 9. марта је учествовао у хапшењу Вука Драшковића.

Каријеру у БиХ почиње у августу 1991. године у полицијској станици на Илиџžи, на периферији Сарајева, да би потом био прекомандован у полицијску станицу у Сребреници где је наредне године унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.

По избијању рата у БиХ, Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта Шšтаба територијалне одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.

Предводио је, тврдили су медији уочи суђења у Хагу, многобројне нападе на више од 50 српских села 1992–1993, у општинама Братунац и Сребреница.

Орић је са сарадницима у јулу 1995, пре него шšто је војска Републике Српске заузела Сребреницу, хеликоптером побегао на подручје под контролом Армије Републике БиХ.