Читај ми!

Грци српским сузама (не) верују

Данас све личи као некад. Током Великог рата Грци испрва нису хтели да приме хиљаде изгладнелих и полумртвих српских војника који су поглед управљали само у грчко море, тражећи спас у његовом аквамаринском плавилу. Хиљаде српских туриста данас поново личе на поворку изгладнелих несрећних душа које чезну за грчким морем као њихови прадедови, а тврда срца наше браће још једном не дају им ни грчко копно, ни грчка острва.

Не тако давно у овој колумни писао сам о традиционалном разумевању Срба и Грка и међусобној сличности. Ових дана све је на проби: читаво лето жуђена Грчка затворена је за Србе, а тако (не)ће остати и данас када се овај текст објављује на порталу РТС.

У случају коначног затварања хеленског мора за Србе ове године, најављене су демонстрације и чак блокада грчке амбасаде у Београду. И сам помишљам да се појавим на њима и да гласно – као неки бркати Грк, на грчком језику – искажем своје негодовање.

Политика је гадна ствар. Мора да одобри оно што се у обичном животу не би; мора да забрани оно што ни по чему не треба забрањивати. Са изузетком петнаест грозничавих дана јуна, Срби ове године нису видели Егејско и Јонско море.

И ако је за забрану уласка у јулу и августу још и било смисла, у септембру смо већ увелико жртве својих суседа којима се није могао забранити улазак, а који су изгледа прелили велики број заражених преко границе Грчке, највише на Пелопонез и у Солунску регију.

И сада се нама не дозвољава улазак. Погоршаћемо епидемиолошко стање; неки Грци чак на Инстаграму пишу како им је обала без Срба много чистија...

Да ли се све ово уклапа у слику о традиционалном пријатељству Срба и Грка? Парадоксално: уклапа се.

Мање је знано да је највеће пријатељство између Срба и Крфљана од 1916. до 1918. године започело бурним негодовањем тамошњег становништва. Када се поворка скелета и живих мртвака напокон нашла на албанској обали у фебруару 1916., савезници су почели да размишљају где сместити остатке те разбијене војске. Нико испрва није те јаднике хтео да прими.

Ни грчко копно, ни грчка острва.

Британци су напослетку одабрали Крф и буквално извршили инвазију на то острво да би стишали бес локалног становништва. Остатак је већ више знан. Грци су видели јадне људе, кренула им је суза низ горштачко лице, па се све на крају завршило орођавањем, удајом грчких девојака за српске момке који "тамо далеко" нису оставили жене и пород и изградњом једног мита о нераскидивом пријатељству које живи до данас.

И, ево, дошло је данас. Хиљаде српских туриста поново личе на поворку изгладнелих несрећних душа које чезну за грчким морем као њихови прадедови, а тврда срца наше браће не дају им ни грчко копно, ни грчка острва.

Може ли се ова неправедна одлука променити? Историја каже да може. Економија каже да мора. Из удружења наших туристичких агенција кажу да је наш велики новац заробљен у грчким хотелима и апартманима и да би само последњих двадесет дана сезоне донекле могло да га врати. Али економија, или како Грци кажи "ојкономиа", ове године није пресудна. 

Све је отишло доврага, па би враћање дуга у једном малом сегменту туризма слабо помогло и једнима и другима. Људи мисле да Грци треба да чују њихов глас, и у праву су.

Грци српским сузама верују само када их виде на српском образу.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 15. сеп 2020, 07:49) - Зоран [нерегистровани]

Грци и одмор

Хајде, исплачите се сви више што нисте могли на море ове године, па да коначно пређемо на теме из свакодневнице, много важније за сваког грађанина.

(уторак, 15. сеп 2020, 01:26) - anonymous [нерегистровани]

Nisu Englezi

Tacno je da su saveznici morali da okupiraju Krf posto je Grcka u tom momentu bila neutralna pa jos nije ni ucestvovala u ratu... Ali invaziju na Krf izveli su Francuzi, tacnije jedna specijalna alpska jedinica - danas bi smo rekli "specijalci", a ne Englezi...Naravno, otpora i zrtava nije bilo...

(уторак, 15. сеп 2020, 00:25) - anonymous [нерегистровани]

Bez naslova, bez suza

Od 1974. Godine letujemo u Grckoj. Uzduz i popreko sa dvoje male dece, jedno 4 a drugo 2. Bili veliki putnici. A da, inkognito, sa svojim kofercetom isao je PEDINGTON. Meda. Imao je i pasos. Putovali, obilazili, ucili na licu mesta. I onda nema vise. Dosta. Ko je to rekao? Ko nije otvorio kapije za Srbe? Nismo mi Srbi ni drugog ni treceg reda ljudi. Nismo mi zagadili obalu Jonsku i Egejsku. Ljudi kod kojih otsedamo godinama kada cuju tockice od kofera izlazili su na ulice rasirenih ruku nas docekivali, a plakali od srece i oni i mi. I mi smo Evropa. I mi smo ljudi koji umeju valjano da se ponasaju. Pristojno.Ali, ima mora, mozda neka nismo otkrili. Grci su dobili nove turiste koji su im doneli covid 19, koji ostavljaju opuske u pesku, pivske flase i prazne konzerve pored lezaljki, i jednu nepodnosljivu dreku, dovikivanje, tranzistori do daske ukljuceni jednom recju doneli su PROSTOCU. Nepodnosljivu prostocu koja je i nama Srbima koji smo stavljeni na stub srama smetala.