Чедомир Јовановић је на Твитеру морао да умре

Чедомир Јовановић је умро, на Твитеру. У стварности је жив, ено га на Инфективној клиници, лече га хлорокином, кортикостероидима, децамтазоном, тродоном, антибиотицима, на инфузији је и кисеонику, ако некога то већ толико занима. И излечиће се, напредује терапија, и боље је него што је био.

Осим, ако нисте на Твитеру. Пошто је ту умро. И добио оно Р.И.П. ваљда да аутор те вести, иначе тип из Чикага, покаже да му је жао. Стварно? Па је зато измислио и да је вест о Чедомировој смрти видео нигде другде, него на сајту РТС-а?!

Што све заједно говори, баш као и гомила других измишљотина, не само да је Твитер постао главни генератор лудила, него и да је Чедомир, на Твитеру, таквом какав је, и морао, да умре.

Морао је, јер наши твитераши не могу да му опросте, истовремено, ни то што је изашао на изборе, ни то што жали за Сребреницом, ни то што не виче да је Вучић лудак хулиган, ни то што неће на улицу, да се бије са полицијом, ни то што не мисли да су преговори о Косову издаја, а поготово то што пише како смо сви ми одговорни за оно што се дешавало испред Скупштине, а нарочито они који позивају "народ" на сумануте протесте и каменовање полиције и нас самих.

Таквог, на Твитеру само смрт и може да снађе. Или стављање на неки од спискова "неподобних", што је мода која је захватила разне  твитер лудаке, жељне туђе крви, пошто своју никако не би да пролију.

Њима је сигурно било драго да прочитају да је један од "непријатеља" умро. И то на РТС-у, који је такође један од непријатеља.

Баш као што је "непријатељ" свако ко се слаже са Вучићевом формулацијом да каменице нису лек за корону.

А Чедомир се слаже, и то јавно. Шта ћеш више, него да га прогласиш мртвим.

И да се наслађујеш, јер ти је то, наслађивање сваком несрећом, постало основна преокупација. Па се наслађујеш хаосом на улицама; наслађујеш се повређеним полицајцима; обожаваш када су и новинари и сниматељи повређени, па имаш о чему да сеириш; наслађујеш се каменицама, молотовљевим коктелима, упаљеним аутомобилима, и свиме што доказује да је ово најгоре место на свету.

Да није, чиме би се ти наслађивао? Неком озбиљном политиком, било чијом, која би дала озбиљне одговоре на озбиљна питања.

Никако, пошто у било којем озбиљном одговору ти и твоје пароле не постојите. Оне, као и ти, постојите само када Србија јесте најгора. Идеално место за вас, па макар и сви остали стварно умрли.

Иначе, Чедомир Јовановић је био један од 98 пацијената Инфективне клинике, у оној ноћи, у којој је, према др Зорану Радовановићу, жељном истине, више од педесет њих умрло. И показало како је лаж, када је жељна истине, нешто најгоре што може да се деси.

Пардон, има и горе. Чедомир Јовановић је, прошле ноћи, био сведок 320 долазака болесних људи на Инфективну, на преглед, тестирање, или останак у њој.

Што ће, све заједно, да нас приближи Радовановићевој лажи, чинећи од ње истину.

Но, то није важно. Важно је да нам Твитер поживи. И наслађивање. Без обзира на број жртва, а и баш због тог броја. Што више, то боље. За умоболнике из умоболнице.