Први снег крајем фебруара – природа узвраћа ударац

Били смо близу неславног рекорда! Ова зима могла је да остане уписана у историји као прва током које у Београду није пао снег (бар колико сам успела да се информишем). Свакако би било први пут у мојој "историји" да нисам бар један дан могла да уживам у мојој омиљеној "временској (не)прилици"!

Ноћас се десило! Иако је јуче било скоро 20 степени, током ноћи, ничим изазвана, почела је права мећава. Мало је рећи да сам била изненађена кад сам око поноћи видела оно што узалуд чекам читаве зиме.

Отишла сам на спавање насмејана мада је било јасно да је то само епизода и да ће се снег до јутра отопити!

Наравно, то се и десило. Јутро је донело бљузгавицу и блато, тј. оно због чега већина људи и не воли снег и зиму. Нормално, не уживам ни ја у томе, али срећна сам што ипак нисмо оборили онај рекорд.

Зашто?! С једне стране зато што једноставно волим да видим пахуље, али много више због тога што је природа још једном показала да је јача од нас и да има начин и средства да постигне неку своју равнотежу.

Наша цивилизација је већ учинила много како би је пореметила, уништила, покорила, али природа се не да!

Кад тад, наплатиће нам дуг који свакодневно правимо.

Зато снег не пада онда кад ми желимо већ нас изненађује крајем фебруара ( а вероватно ће оваквих епизода бити још).

Због тога кише не падају као некад, нормално и периодично, већ у налетима праћеним невременом и поплавама.

Дуг нам природа наплаћује и онда кад у децембру шетамо у кратким рукавима на 20 степени, али и у јулу док се смрзавамо питајући се шта се десило с летом!

И онај смог у којем смо се гушили у јануару, моћни је одговор природе на нашу бахатост и себичлук!

Убеђени у своју надмоћ, заслепљени технолошким напретком и снагом људског ума, заборављамо ко је прави газда!

Тек онда кад осетимо њен гнев, кад гинемо и страдамо у пожарима, поплавама, земљотресима схватамо колико смо мали и немоћни и колико је наша цивилизација рањива! Тад је, међутим, углавном већ касно!

Онај ноћашњи снег зато славим и шаљем, у име свих нас, један понизни осмех газди!!!

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 17. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво