Владимир Крањчевић – српски диригент из Загреба

Умро је омиљени професор, омиљени диригент свих певача, шармер и козер, Владимир Крањчевић. Сећам га се заједно са – сигуран сам – свим певачима Хора РТС који су овог диригента волели онолико колико је он својим најдражим музичким саставом сматрао њих.

Крањчевић је био посебна појава не само у музичком животу Загреба, већ и Београда. Овог диригента је везивало с Београдом не само то што је био ученик Војислава Илића, већ и чињеница да је деценијама наступе делио између три града Београда, Љубљане и Загреба.

Нема ваљда никог у Хрватској ко се икако бавио музиком a да му Владимир Крањчевић није био учитељ. Једне вечери у Вараждину седели смо за вечером, а из суседне сале допирао је глас певача који је певао народњаке на неком весељу.

Када је музика која је парала уши мало утихнула, дошао је конобар и рекао: "Госпо'н Крањчевићу, поздравља вас наш певач Кићо из суседне сале и каже да се сећа година кад сте му били професор." Крањчевић је одвратио: "Поздравите и ви Кића, али му кажите да не дође да пјева овдје."

Такав је био Крањчевић. Био је и као човек и као уметник толико доминантан да код њега није било говора о несигурности, или суревњивости. С музичарима је радио тако што их је стално грдио и исправљао у ономе што греше, али то је било зачињено с толико хумора, да нико није помислио да се Владине пробе икада претварају мучење за музичаре. 

Крањчевић је и по свему другом био прави диригент. Напола музичар, напола народни трибун. Умео је да прича с оркестром шаљиве приче, али је спремање концерта на крају био прецизан и јасан музичарски посао.

Био је од оне врсте вође оркестра који до детаља зна технику свирања сваког инструмента и проблеме с којима се музичар сусреће при свирању, нарочито музике савремених композитора, те је знао говорити: "А што вам ја могу: сувремена глазба тражи од вас и ломит' прсте. То вам је некаква врста свете жртве".

Још нешто важно одређивало је његову личност. Владимир Крањчевић је био католик изнад свега, али пре од врсте фрањевца него језуите.

Блиска његовом срцу била је духовна и певана музика. Оставио је велики број снимака реквијема на трајним снимцима Хрватске радио-телевизије (међу њима се нарочито истиче маестрално дириговање Керубинијевог Реквијема и Бахових кантата), али - ово је податак који може изненадити - не мање снимака православне духовне музике на трајним снимцима Радио-телевизије Србије (међу њима маестрално Страсну седмицу и Литургију светог Јована Златоустог нашег Мокрањца).

Није било давно када је позиван с наше телевизије до допуни колекцију трајних видео-снимака наших духовних композиција, што је он и учинио. Ово само по себи значи да је маестро Крањчевић одржао мноштво концерата у Београду.

Ипак, не довољно у последње време када су га ускогрудост и затвореност у сопствене атаре, спречавали да чешће диригује код нас.

Оно што се догодило на крају његове каријере не иде нам на част. У осамдесетој години, пре две године, маестро Крањчевић опростио се од дириговања великим концертима у Загребу и Љубљани, али не и у Београду. Зашто? То сигурно зна неко боље од писца овог текста.

"Диригент је, де факто, један диктатор у најплеменитијем смислу те ријечи." - говорио је Крањчевић у емисији Маестро, и тиме изгледа одредио и своју позицију пред оркестром и списак својих артистичких опонената.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 18. феб 2020, 08:27) - Горан [нерегистровани]

Крањчевић

Мржња је нешто неописиво, а он није мрзео. Човек је био верник, католик стоји у тексту, али је Мокрањца интерпретирао боље од свих православних. Треба погледати снимке проба са хором/збором Иван Горан Ковачић, па затим и show на ХРТ, мислим да се звао До последњег збора, када је извео уломак из Литургије Светог Јована Златоустог.
Да је било више таквих као што је он био са обе стране.....

(уторак, 18. феб 2020, 08:04) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Srbi

ne vole diktatore, ma koliko "plemeniti" bili. Interesantno je da u doba komunizma u Beogradu nije, sem Zivojina Zdravkovica, bilo Srba dirigenata. Bilo je Hrvata, Ceha, Makedonaca... Ipak je komunizam bio diktatura.

(понедељак, 17. феб 2020, 23:12) - Vuk Perović [нерегистровани]

Zbogom profesore i veliki um(j)etniče!!!!

Vladimir Kranjčević, jedan od najčešćih gostiju Beograda i SO RTS. Prvi put sam maestra iz Zagreba sam gledao uživo u "Misi H-mol" (J.S.Bah) gde je i moj pokojni otac pevao u okviru "BEMUS-a 1987." Učestvovali su članovi Beogradske i Zagrebačke filharmonije, zatim AZ "Ivan Goran Kovačić" iz Zagreba i Akademski hor "Branko Krsmanović" iz Beograda (gde je i moj otac pevao baš na tom koncertu)!!! Eto, dokaza da u ovim turbulentnim i smutnim vremenima MUZIKA, GLAZBA, GLASBA SPAJA, a ne razdvaja ljude. Dokaz za to je upravo bio maestro Vladimir Kranjčević! Zbogom profesore i veliki um(j)etniče!-Mnogo ćete nam faliti maestro Vladimire Kranjčeviću!!!