Зашто неко хоће да ми убије мајку

Свако од нас има две маме. Једну која нас је родила и другу – природу. Обе нам дају све, али ову прву поштујемо, а другу бесомучно израбљујемо као син јединац.

Главна тема форума у Давосу била је клима и заштита животне средине. Доналд Трамп је обећао да ће његова држава посадити хиљаду милијарди стабала. "Све" за мајку природу.

Већ замишљам Трампа са ашовом у руци како копа земљу, а Меланија поред залива. У позадини иде песма "Ја ћу воду, а ти корен, нек изникну млади...".

И баш се у том трену у близини нашла једна млада, за неке вољена а за неке омражена, Грета Тунберг. Као и увек, да удари контру a успут je послала поруку да пошумљавање није довољно.

Иако ми се Гретин стил не допада и сматрам да у њеном наступу има доста пропаганде (можда само верујем у теорију завере, ипак сам из Србије?), овог пута се слажем са њом.

Зар су посађена стабла довољна да се врати све оно што је узето? Можда, кад би Америка била једина земља на свету и једино дете мајке природе.

Мајка природа, којој смо тако олако дали надимак, нема само једно дете. Није то ни Трамп, ни САД, ни Србија. Има она још ко зна колико билиона деце - људи, биљака, животиња...

И сваком од њих је посвећена, као и свака мајка. А ми се према њој понашамо као егоистични јединац! Све само за мене!

Не може то тако, поручује мајка. Ево вам поплава, земљотрес, суша, пожар. Научите се памети.

Опомиње, као кад си био мали па мама виче да се ноге не смеју држати на столу. Ако не схватиш, следи (негде већ забрањена) ћушка. Тад дете углавном укапира - кад мама каже не, онда је то не.

И схватимо ми, али само за тренутак кад у нашем дворишту дође до излива беса маше мајке (природе). Чим се истутњи и оде, одахнемо. Добро смо прошли...

Мајка је већ толико пута опомињала и беснела, а још нисмо схватили. Него бескрупулозно настављамо да израбљујемо природу, на коју смо ставили толики терет самим тим што смо је назвали "мајка" очекујући безусловну љубав.

Тражимо све. Да смо јединац, можда бисмо то и добили. Али, пошто нисмо, не можемо то ни да очекујемо.

Да ли се ви са вашом мајком, оном што вас је родила, тако опходите? Можда, јер смо једно од двоје, евентуално троје деце. И она нема друге деце осим нас. Ако ништа друго, бар је поштујемо јер је увек ту - кад немамо куд, кад нас нико не чује, кад нам фали љубав и подршка. Њен загрљај је увек ту.

Зашто онда природу називамо мајка, а бар је не поштујемо? Она нам даје храну, ваздух, воду - безусловну подршку, а ми је третирамо као да ће увек да буде ту.

Вероватно јер смо саможиви освајачи којима је мајка потребна да остваре своје циљеве.

Можда ћемо схватити да смо мајци премало дали, као што то обично бива, кад буде при крају.

Кад оде ова што нас је родила, остајемо ми, њена деца. А ако оде ова друга, иду и сви умишљени синови јединци.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 23. јан 2020, 21:26) - Rada [нерегистровани]

Pre 30 godina

propis je bio da se stanovi greju na 18stepeni-ko ima koji stepen više, čist dobitak. Sada je propis (prema Beogradskoj hronici) 20 stepeni. Ali, na 18stepeni, morate da nosite džemper i to od vune (ova plastika iz shopping centara ne greje) a ta vuna mora da se pere na ruke, inače se skupi. Kad je premijera filma u januaru, glumice su dolazile u raskošnim kaputima-danas dolaze polugole jer se crveni tepih i prostor oko njega zagrevaju. Nekad se radi hlađenja autobusa otvarao prozor (uz svađu doduše) danas se zahteva da svaki autobus ima klima uređaj (koji troši gorivo autobusa u krajnjoj liniji). Da li idete u hipermarket kolima ili prevozom sa kolicima za pijacu'? Nekad se u kupovinu išlo sa platnenim cegerom, doskora su se poklanjale kese. Ceger je jači i trajniji ali mora da se pere-kesa se baci, završi kao zastavica na nekoj grani. Nekad se mleko donosilo u staklenoj boci a pred vratima se ostavljala prazna boca. Staklo se lako opere i dezinfikuje. Sada je mleko u tetrapaku koji ima tri sloja: metalnu oliju, plastičnu foliju i tanki karton. Kako se reciklira tetrapak-kao metal, kao papir ili kao plastika? Koka kola je već izjavila da ostaje pri plastičnim bocama "jer ih potrošači vole". Koliki procenat terasa ima zelenilo i cveće a koliki procenat služi kao ostava? A kukamo da nema dovoljno kiseonika. Ovo su samo nadohvat neki sitnii problemi za koje mora da postoji ili potpuni konsenzus društva da se moramo odreći dela komfora ili jaka prinuda države.

(четвртак, 23. јан 2020, 19:01) - anonymous [нерегистровани]

Majka priroda

Jako interesantan i poučan tekst. Kamo sreće da više ljudi razmišlja kao ova lepa mlada dama, onda bi ovaj svet bio mnogo bolji i lepši.

(четвртак, 23. јан 2020, 18:43) - anonymous [нерегистровани]

Jednačina percepcije

Jedna od osnovnih urođenih blokada kod ljudi koja ih sprečava da uoče činjenice ispred njih je ta da ljudi uglavnom čine smislene stvari. Retko ko polazi od neuobičajenog stanovišta da možda ljudi na važnim mestima ipak ne donose smislene i razložne odluke. Mnogo je razloga zašto većina ne raspolaže takvom dubinom percepcije, ali se zato manjina gotovo po automatici proglašava tkzv. teoretičarima zavere. Osnova nerazumnih odluka je pohlepa. Uz to, prosečni životni vek ljudi koji donose odluke je oko 80 godina. Ako im je prosečna starost u ovom trenutku oko 60 godina, jednačinu izvestite sami. Posle mene, potop.