Први случајеви коронавируса забележени у српском језику

Свету прети коронавирус, а о томе се нешто може рећи и из угла лингвистике...

КОРОНАВИРУС. Коронавирус се шири по целом свету: први случајеви у Малезији и Аустралији, у Кини умрла 41 особа“, наслов је једне од вести које нас све брину ових дана.

Коронавируси су група вируса који изазивају болести код сисара и птица, укључујући дијареју код крава и свиња, али и болест дисајних органа код пилића.

Код људи, болест изазива респираторне инфекције, најчешће благе, понекад и смртоносне.

Оно што је овде, с језичке стране упитно – како писати овај нови вирус.

ВИРУС КОРОНА.Вирус корона иначе изазива назеб. Од тога се не умире. Назеб подразумева у првом тренутку иритацију носне слузокоже, као и грла“, сазнајемо даље о том вирусу.

Синтагма вирус корона је у ствари скраћени облик исказа „вирус који се зове корона“.

Можемо, наравно, скраћивати на овакав начин, али у нашем примеру то није прихватљиво. Јер именица корона је позајмљеница из латинског corona, што значи венац.

Дакле, вирус се не зове венац, већ именица корона упућује на то да је вирус као венац, кружног облика.

КОРОНА-ВИРУС. „Светска здравствена организација сазвала је за данас кризни самит због корона-вируса.“ Ситуација је, изгледа, алармантна.

Писати корона-вирус је проблематично: примери најлон-кеса, крими-филм или фото-репортажа настали су скраћивањем синтагми најлонска кеса, криминалистички филм и фотографска репортажа.

Тако ћемо и Шар-планину писати с цртицом због окрњености првог дела (пун назив је планина Шара).

Али нећемо писати корона-вирус јер би због цртице могло да се помисли да је облик корона настао скраћењем придева коронарни, који се односи на артерије око срца.

А овај вирус не напада срце већ органе за дисање.

КОРОНА ВИРУС.Корона вирус стигао у Европу, потврђен и трећи случај у Француској“, као што видимо, све je тежe.

Овакав начин писања (корона вирус) у медијима је најчешћи, мислим пре свега зато што свака реч задржава свој акценат.

Али именице могу имати и два акцента, нпр. назОвипрИјатељ, где је на првом „о“ краткоузлазни, а на другом „и“ краткосилазни акценат.

Мислим да се избегава сложеничко писање и зато што је спојни вокал „а“ (коронавирус).

Иако су у сложеницама остали спојни вокали знатно чешћи (пољопривреда, душебрижник, мамипара), ипак спојни вокал „а“ налазимо у речи домазет.

Дакле, могућа је сложеница с два акцента и са спојним вокалом „а“.

КОРОНАВИРУС, ИПАК. Правопис српскога језика каже да се спојено могу писати и „преузети готови облици из других језика“.

А како је у другим језицима? Coronavirinae (латински језик), Coronaviruses (енглески), Coronavirus (шпански), Coronavirus (дански), Коронавірус (украјински), Koronavirus (чешки)...

Раније смо већ применили ово правописно правило: у Речнику страних речи и израза налазимо одредницу ротавирус, сложеницу са спојним вокалом „а“, па би исто тако требало писати коронавирус.

„А да ли је Србија спремна за коронавирус?“

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 29. јан 2020, 05:34) - anonymous [нерегистровани]

BRE

Vidim da je kolega expert za srpski jezik (Srpski) Molio bih da mi objasni kako smo u zadnih 20 godina od reci proces i glalola procesiranje dobili PROCESUIRANJE. Dodje mi muka od svega toga. Ceo zivot sam koristio glagol PROCESIRANJE da bih saznao da treba da dodam nepoznato "U" usred reci da bi bilo korekno. 

(понедељак, 27. јан 2020, 12:08) - anonymous [нерегистровани]

Re: Jezička revolucija

Ko napiše "bez da" stvarno nema pravo da priča o srpskom jeziku. Inače, reč korona postoji itekako u srpskom, kao skraćeni oblik za Sunčevu koronu, odnosno spoljni deo Sunčeve atmosfere. A problem naziva i ne postoji, jer je "korona" rod virusa, a ne neki konkretan (npr, SARS). Trebalo bi što pre osmisliti konkretan naziv i onda neće biti nedoumica.

(понедељак, 27. јан 2020, 09:55) - anonymous [нерегистровани]

jezicka evolucija ili ipak mesavina

Primecuje se da ista rec KORONA sa znacenjem Venac, postoji i u ruskom jeziku КОРОНА sa znacenjem Венац, Круна. I bez da to neko želi mora se primetiti čak ne ni sličnost nego istovetnost, a poznato je da je Latinski mastao mešavinom Etrurskog i Grčkog uz lokalizme iz pokrajine Lacio (Rim, srednja Italija). Ko su dakle Etrurci?