Моје венчање – како је све пошло наопако

Због неочекиваних околности, нисмо могли да се венчамо у цркви у Београду, па смо искористили ту чињеницу да организујемо мало getaway венчање у Сремским Карловцима.

Тамо је био поп који нас је одушевио својим приступом и продуховљеношћу. Желели смо да нас баш он венча.

Резервисали смо једно ноћење за наше званице у Новом Саду, јер су само тамо имали смештај у ком су кућни љубимци добродошли, а ми смо са собом водили и пса.

Све је ишло како треба. До 10 дана пред венчање. Звони ми телефон, 021 ххх ххх.

"Хало?"

"Добар дан Јелена. Зовем из ресторана ХХХ. Извињавамо се али када смо направили вашу резервацију дошло је до грешке, јер нисам знао да имамо свадбу тај дан".

"Нема везе, дешава се", кажем, а у себи плачем. Трчим у Карловце да тражим нови ресторан.

Дан пред пут - квар на аутомобилу, пас се разболео. Свекар трчи до мајстора, пас пије пробиотике.

Стиже и субота, зовем смештај да проверим да ли је све спремно.

"Мало ми је непријатно, али имамо једну ситуацију", каже девојка са друге стране везе. „Имамо вечерас 18. рођендан, па ће ди-џеј бити на тераси на коју је требало да излази ваша соба, па смо мислили да вас преместимо".

Добро, преживећемо, можда су дебели зидови, свакако други смештај сада нећемо наћи.

По доласку у Нови Сад, схватамо шта је све заборављено: Један тата понео погрешно одело, младожења и зет нису понели каишеве.

Заови експлодирала боца са киселом водом у мини-бару.

Током вечере запалила се корпа са хлебом и нестало је струје.

До два сата ујутру тинејџери трчали по хотелу и лупали по вратима.

Долази и дан нашег венчања. Отишла ја до салона лепоте са мамом, сестром и свекрвом.

Фризерка нервозна, обавештава нас да има стомачни вирус.

"Тебе ћу да завршим, али не знам да ли ћу остале стићи", каже ми, а ја бесна због непрофесионализма, иако видим да је жени заиста лоше. Три локне - 10 минута паузе. 

Ништа од планираног фотографисања на Петроварадину, али можемо кратко у парку. Док сам се фотографисала са псом, он ме цимнуо, поцепала се венчаница. Заова, срећом имала зихернадле.

Живи стигосмо до цркве, а тамо други поп. Претходни није оставио записник.

Надам се да се све што је пошло наопако окончало тог 1. септембра и да нас сада чека оно из бајки: "и живели су срећно до краја живота".

Видећемо у децембру.