Бус-плус контролори ме плаше

Седим у трамвају, враћам се са пијаце. Идем само три станице, али сам се претоварила, па зато идем превозом. И онда их угледам. Двоје их је, виде се валидатори.

Људи нагло излазе из трамваја чим спазе контролоре. Ја сам тада била паралисана, уши ми поцрвенеле, да ме неко нешто пита, почела бих да муцам. Хватам се за џеп да узмем карту. Нема је. Креће паника. Да ли ми је испала, неко ју је узео?

„Контрола у возилу, припремите ваше карте“. Прилази жени испред мене. Ја сам следећа. Ево карте! Седим на њој. Пружам је контролору. Захваљује ми.

Имам исконски страх од полиције и контролора. 

Била сам још на факсу, а карте су се тада поништавале на жутим апаратима. Када би прошла контрола, поцепали би мало ивицу карте, како не би поново била коришћена, или некоме додата. Ишла сам неких пет-шест станица, релација на којој готово никад нема контролора. Нисам поништила карту, али гледала сам обазриво кроз прозор. Ђавола пажљиво, нисам их угледала. Било их је троје, прекасно сам их видела.

Срамота ме што немам карту, надам се да неће стићи до мене, да ћу да се измигољим, али ништа од тога. Тражи ми карту. Сећам је се и данас, коврџава плава, пунија жена. Лажем да је имам и као чепркам по торби, тражим је, надам се да ће да ме заобиђе и продужи. Али не, она чека. Убеђује ме да немам карту (као да ми треба убеђивање). Каже ми да изађем са њом на следећој станици. На ивици сам да се расплачем.

Док сам излазила осетим како ми неко у руку ставља поништену карту. Окренем се, а оно нека бакица ми се смешка. „Пронашла“ сам карту и дала је контролорки. Од онда се не шверцујем, а сваки пут када их угледам сетим се бакице.

На агресивне контролоре нисам наишла. На дрске јесам. И на још дрскије грађане. Било је оних који мушкарцима не траже карту, и оних који не реагују када је неко виши од њих нема. Било је ситних побуна у аутобусима и излива гнева у трамвајима. Улазак контролора је нешто што уједињује народ.

У оним пред бус-плус временима наилазила сам на примере људске солидарности, када су путници остављали на седиштима карту или је на изласку из возила поклањали путницима који излазе (била сам међу њима). И сада неки питају када улазе да ли је већ била контрола, или поделе сличне обавештајне податке.

Вероватно велики број Београђана сматра да постоји посебан круг у Дантеовом паклу за контролоре и вероватно велики број контролора сматра да постоји посебан круг пакла за Београђане који не плаћају вожњу.

И сада када будем ушла у трамвај поништићу бус-плус карту. Два пута, да будем сигурна да сам добро одрадила посао. Ставићу је у џеп и повремено проверавати да ли је и даље ту. А када на станици буде ушао контролор облиће ме хладан зној. А биће ту и мало задовољства јер сам је „с разлогом“ поништила.

Број коментара 18

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво