Читај ми!

Зашто жене широм света на протестима секу косу

Десет дана Иранци на улицама траже правду због смрти Махсе Амини, двадесетдвогодишње девојке која је пала у кому након хапшења тамошње тзв. моралне полиције. У знак протеста жене широм света секу косу, шаљући тиме симболичну поруку властима у Техерану.

По иранском шеријатском праву, жене су обавезне да покривају косу и носе дугу, широку одећу. Преступнице се могу суочити са јавним укором, новчаном казном или хапшењем.

Полиција задужена за очување морала је тако ухапсила Махсу Амини због кршења строгих правила, а након хапшења она је пала у кому и преминула. 

Власти одбацују оптужбе које су се појавиле на друштвеним мрежама да је претучена, наводећи да јој је позлило док је чекала на испитавање са другим притвореницама. То није задовољило бројне демонстранте који на улицама већ десет дана траже правду. У овим протестима досад је званично живот изгубила 41 особа.

Медији су забележили бројне снимке жена које су у знак протеста секле косу широм света.

За многе Иранке то је изузетно потресан облик протеста – коса је симбол лепоте жене, која мора да буде скривена.

"Желимо да им покажемо да нам није стало до њихових стандарда, њихове дефиниције лепоте или како они мисле да треба да изгледамо", рекла је 36-годишња Фаезех Афшан, иранска инжењерка хемије који живи у Болоњи.

Одсецање косе у иранској литератури 

У изјави за Си-Ен-Ен Афшанова објашњава да је у иранској литератури одсецање косе знак жалости, а понекад и протеста. "Ако треба да се ошишамо да покажемо да смо љути... урадићемо то", поручује.

Шахнама, једно од најважнијих персијских дела, хиљаду година стари еп о краљевима, који се састоји од скоро 60.000 стихова.

У овом епу, након што је херој Сијаваш убијен, његова супруга и девојке које су је пратиле ошишале су косу у знак протеста због неправде.

"Резање косе је древна персијска традиција, када је бес јачи од моћи тлачитеља. Дошао је тренутак који смо чекали. Политика надахнута поезијом", твитовала је књижевница и преводилац из Велса Шара Аташи.

Ликови приказани у Шахнами "су у свакодневној употреби као симболи и архетипи", рекла је она, додајући да је песма помогла да се обликују идентитети Иранаца, Авганистанаца и Таџика током хиљаду година.

И у делима других песника бележи се овакав обичај, а није непознат ни у другим културама.

У Епу о Гилгамешу се шишањем или чупањем косе изражава мука. Пошто је реч о епу старом 3.500 година, претпоставља се да је утицао и на персијску културу.

"Шишање косе је само по себи церемонија жалости како би се боље разоткрила дубина патње због губитка вољене особе, а у данашњем контексту то је знак протеста против убијања нашег народа", навела је Аташијева.

Шима Бабеи, иранска активисткиња са пребивалиштем у Белгији, каже да ју је иранска морална полиција ухапсила 2018. јер је јавно скинула свој хиџаб у знак протеста.

И она наводи да шишање има "историјско значење" за Иранце.

"Жене које изгубе директну родбину понекад би се ошишале у знак жалости и љутње, а за нас, нама је Махса била сестра", рекла је Шима Бабеи.

Припадник моралне полиције дао изјаву за Би-Би-Си

Један припадник моралне полиције је дао интервју за Би-Би-Си, под условом да остане анониман.

"Рекли су нам да је разлог нашег рада да заштитимо жене, јер ако се не облаче на одговарајући начин, то би могло да провоцира мушкарце, који би онда могли да им науде", навео је.

Каже да их је по шесторо у тиму, четири мушкарца и две жене. Шаљу их на места на којима је већи промет људи и траже да се идентификује већи број прекршилаца.

"То је као да идемо у лов, а од нас се очекује да применимо силу против њих у комбију. Знате ли колико сам пута био у сузама због тога? Желим да им кажем да сам један од њих. Већина нас су обични војници који пролазе кроз обавезну војну службу. Лоше се осећам", рекао је он.

Борба иранских власти против неправилног ношења хиџаба почела је убрзо након Исламске револуције, 1979. године.

Санкције за неношење хиџаба и оштрина којом се борило против кршења дрес кода, зависили су од тога ко је на власти.

Под влашћу садашњег председника Ебрахима Раисија уведене су надзорне камере како би се написале казне женама које су прекршиле правила и како би биле позване на "консултације" – затворска казна на коју иде сваки Иранац или Иранка који доведе у питање ношење хиџаба.

Ове нове рестрикције довеле су и до нових хапшења, али су изазвале и бунт код жена које објављују фотографије и снимке себе на друштвеним мрежама, без хиџаба. Овакви потези су се умножили од смрти Махсе Амини.