Читај ми!

Свађе и трвења и на дан државне сахране Шинза Абеа – откуд толике поделе у јапанском друштву

У Јапану и на дан државне сахране којом је одата пошта трагично настрадалом бившем премијеру Шинзу Абеу, лидеру који је провео највише времена на кормилу државе у историји јапанске демократије, забележено је сучељавање његових поштовалаца и противника.

Двадесет седмог септембра у Токију је у организацији државе одржана комеморација у част бившем дугогодишњем јапанском премијеру Шинзу Абеу, који је трагично настрадао у атентату 8. јула ове године.

Мада је Абе, у складу с будистичким обичајем, кремиран четири дана након погибије, 12. јула, та церемонија у Јапану је званично проглашена "државном сахраном".

У хали "Будокан" у центру Токија, у којој се у редовним условима одржавају концерти и такмичења у борилачким вештинама, био је постављен импозантни олтар од цвећа са великом фотографијом убијеног премијера, пред којим су се поклонили млађи чланови царске породице и садашњи премијер Фумио Кишида, који је испред Владе Јапана одржао говор у част Абеа, политичара који је на кормилу државе провео близу девет година, више од било ког другог лидера у историји уставне демократије у Јапану. 

Церемонији је, мада су прве прогнозе говориле о 6.000 званица, присуствовало њих 4.200, међу којима шест стотина из иностранства, укључујући и српску премијерку Ану Брнабић. 

Догађај је обезбеђивало око 20.000 полицајаца, а ради почасног плотуна, шпалира, као и учешћа у симболичном испраћају посмртних остатака бившег премијера, чији је пепео је на место одржавања церемоније у својим рукама донела његова удовица, ангажовано је и 1.390 припадника војске.

Од саосећања и захвалности до разочарања и оспоравања 

Јапански грађани спонтано су формирали колону дугу преко три километра како би положили цвеће испред места одржавања церемоније, а букети су полагани и на локацији у граду Нара (у западном делу највећег јапанског острва Хоншу) на којој је Абе убијен.

Ти Абеови поштоваоци у својим изјавама јапанским медијима углавном су изражавали два основна мотива: мишљење да је бивши премијер био посвећен и одлучан политичар који је предано и вредно радио на томе да ојача земљу те да зато заслужује захвалност, односно, став да, иако је Абеово председавање Владом било прошарано скандалима и потезима које лично не одобравају, он, као неко ко је преминуо обављајући дужност посланика и био дугогодишњи шеф државе, ипак заслужује пошту која му се одаје.     

Истовремено, међутим у Токију је одржан и протестни митинг против комеморације Абеу на којем се окупило неколико хиљада грађана (организатори тврде пуних 15.000). То је још једном указало на варљиву друштвену атмосферу и подељеност који су владали у протекла два и по месеца, од атентата наовамо.

Наиме, Абеа, који се с функције премијера повукао 2020. године, током говора на улици је у склопу кампање за парламентарне изборе усмртио у том тренутку незапослени Тецуја Јамагами (41), бивши припадник морнарице и оператер виљушкара, који је касније полицији изјавио да је злочин починио због тога што је сматрао да је некадашњи премијер подржавао религијски култ јужнокорејског порекла Унификациона црква.

Јамагами је снажно мрзео ту организацију, јер је она од његове мајке, која јој је приступила након самоубиства супруга, изнудила огромне своте новца, због чега је породица изгубила кућу и уштеђевину и пала у дубоко сиромаштво.

О силини његове зловоље сведочи чињеница да је сам израдио не само импровизовану сачмарицу, већ и барут и метке које је употребио у атентату на Абеа, на којег је преусмерио своје гнушање према култу, јер је бивши премијер једном приликом преко видео-линка присуствовао конференцији о политичким питањима коју су организовали верници Унификационе цркве. 

Одмах након атентата већина јапанских грађана подржала је идеју да се Абеу уприличи државна сахрана из саосећања према његовој трагичној судбини и из поштовања према важним економским и друштвеним реформама које је покренуо, нарочито у области рада.

Међутим, када је јавност сазнала више о везама Абеове владајуће Либерално-демократске партије са поменутим религијским култом, чији су чланови њој пружали логистичку помоћ у вођењу политичких кампања и подршку у гласовима, свест грађана и њихов став према државној сахрани за Абеа почели су да се мењају, па су последњих недеља у више наврата одржани протестни скупови, а забележен је и један покушај самоспаљивања, драматични знак неслагања с намером владе да за Абеа о трошку државе, односно, пореских обвезника организује последњи опроштај.

Како је први шок након атентата ишчилео, у колективно сећање јапанских грађана почели су да се враћају корупционашки скандали у које су били умешани Абе и његова супруга, као и чињеница да је он, као десничар и националиста, радио на ревизији јапанског устава да би уклонио пацифистичку одредбу у којој се земља и народ одричу од примене силе у решавању међународних спорова, односно, чињеница да је он за своје владе кроз парламент "прогурао" законске акте којим су војсци дата овлашћења да интервенише ван територије своје земље (под условом да се она суочава с опасношћу по свој опстанак).

Он је то учинио како би ојачао војни савез са САД, односно, створио законски оквир за ефикаснију и ширу колективну одбрану с Вашингтоном. Или, како је истицао, да би "исправио асиметрични однос" између две државе, у којем су Американци деценијама на својим плећима носили бреме одговорности да треба да својим оружјем и животима бране Јапан уколико он буде нападнут док Токио није на себе преузимао обавезу да прискочи у помоћ америчкој војсци у случају да је она нападнута ван територијалних вода Јапана. 

Абе је том реформом у области одбране практично отворио врата за могућност да јапанска морнарица и ваздухопловство подрже америчке снаге у случају евентуалног војног сукоба око Тајвана или у Јужном кинеском мору, где последњих година (драматично) расте напетост између САД и њених савезника са једне и Народне Републике Кине са друге стране.

Он је тиме, дакле, напустио деценијску пацифистичку политику Јапана која је подразумевала искључиво одбрамбено деловање војске на соственој територији. Штавише, Абеова влада је елиминисала и неке друге компоненте пацифистичке политике која је и даље прдмет великог поштовања у значајном делу јапанског становништва, као што су уздржавање од поседовања изразито офанзивног оружја (попут носача авиона или ракета великог домета) и уздржавање од извоза наоружања.

Религијски култ Унификациона црква је у Јапану на врло лошем гласу због тога што је дуго времена злоупотребљавао чињеницу да становници те острвске царевине генерално имају виши стандард од грађана Републике Кореје у којој је основан да би од њих под разним изговорима извлачио огромне своте новца. Зато су сазнања о везама немалог броја чланова Абеове владајуће партије, укључујући ту и његове блиске сараднике, с том религијском групом у срцима великог броја јапанских грађана истопила морални диктат који налаже да се о покојнику говори све најбоље, па су саосећање и захвалност према трагично настрадалом политичару код многих Јапанаца заменили изненађење, разочарање и индигнација. 

Та осећања су, између осталог, нашла израз и у честим притужбама да државну сахрану за њега не треба одржати јер она пуно кошта, мада 12 милиона долара, на колико су процењени њени трошкови, реално није велика сума за трећу највећу економију света. 

Покушај да се спаси шта се спасти може

Јапанска влада покушавала је да ублажи већинско незадовољство грађана у вези са чињеницом да држава одаје почаст Абеу тако што је протеклих дана наглашавала то да ће његова сахрана послужити као повод за важне дипломатске сусрете са лидерима мноштва страних земаља, те да ће догађају присуствовати делегације 218 држава и области света. На сам дан церемоније посебно су истицани сусрети премијера Кишиде са председницима влада Индије, Аустралије и Јужне Кореје. 

Али та тактика је, чини се, само делимично успела, јер доста јапанских медија није пропустило да релативизује дипломатски аспект Абеове државне сахране указујући да међу високим страним званичницима уопште није било глава држава из групе седам најразвијених земаља света (Г7). Има и аналитичара који трезвено подсећају да је реч о врло кратким сусретима куртоазне природе, чији су политички и економски ефекти ограничени.

Сама Влада, која је одлучила да у Абеову част организује у Јапану иначе ретку државну сахрану између осталог и како би послала поруку о томе да демократија у земљи остаје чврста упркос атентату на њега, у претходна два месеца искусила је драматичан пад популарности од преко 20 поена – у томе, поред поменутих веза владајуће партије са Унификационом црквом и инфлације, битну улогу игра и то што није одустала од идеје о државној сахрани за Абеа упркос противљењу близу шездесет посто грађана.  

Државна церемонија посвећена настрадалом бившем премијеру тако је протекла у атмосфери оспоравања и супростављања између оних који верују да је он учинио пуно за државу и да зато заслужује почаст и оних који сматрају да је он Јапан повео у погрешном правцу и, могуће, зарад гласова кокетирао са припадницима опасног религијског култа.

Поједини јапански коментатори истичу да је отворено изражавање различитих мишљења управо одлика демократског, слободног друштва, али и да је за жаљење то што је догађај попут сахране, који би требало да буде тих и достојанствен, протекао уз пуно трвења и свађе и на сам дан њеног одржавања.