Читај ми!

Да ли савремени борбени авиони постају нови извозни адут јужнокорејске војне индустрије

Република Кореја, која је у склопу колосалног пакета наоружања и лиценци за његову производњу вредног око 15 милијарди долара, Пољској продала и 48 својих лаких борбених авиона, недавно је извршила и први тест лет домаће стелт летелице која ће у блиској будућности оформити кичму њеног ратног ваздухопловства и могуће даље осетно увећати њене приходе од извоза оружја.

Пре неколико дана Република Кореја и Пољска су потписале дуго најављивани историјски уговор, којим је Варшава за три милијарде америчких долара купила 48 лаких борбених авиона "ФА-50 борбени орао", што представља први уплив једне азијске земље на тржиште борбених авиона неке НАТО чланице.

Тај, за државу с јужне половине Корејског полуострва уносни и престижни уговор који је, интересантно, заправо само релативно мали део огромног пакета наоружања и лиценци за његову производњу који Сеул продаје Варшави, усмерио је пажњу новинара у Источној Азији на тренутно стање ваздухопловне индустрије и ратног ваздухопловства далекоисточне земље са 51 милион становника. 

И док ће Пољска ускоро имати прилику да испроба "ФА-50", који је већ уврштен у наоружање неколико азијских држава попут Филипина и Тајланда, у Јужној Кореји се недавно десио још један врло важан догађај везан за домаћу ваздухопловну индустрију.

Република Кореја је, наиме, у другој половини јула обавила први тест лет новог домаћег стелт ловца-бомбардера "ФК-21 млади јастреб", праве ударне летелице која би у будућности требала да постане окосница ратног ваздухопловства те далекоисточне државе, али и велики извозни адут, који ће учврстити позицију Сеула као једног од неколико највећих светских извозника наоружања и војне опреме. 

Велике амбиције

С гигантском продајом наоружања Пољској, која обухвата самоходне хаубице, тенкове и авионе и која ће, верује се, Републици Кореји донети укупни приход од око 15 милијарди америчких долара, са склапањем уговора са Канбером тешког милијарду и даљим плановима за још веће опремање аустралијске војске који, ако се реализују, треба да јужнокорејским произвођачима донесу још читавих 30 милијарди аустралијских долара, Сеул намерава да се у блиској будућности придружи елитном клубу светских лидера у трговини оружјем који предводе САД и Русија, а сачињавају још и Француска, Немачка и Кина.

И док су засада најтраженији производи јужнокорејске војне индустрије самоходне хаубице калибра 155 милиметара "К-9 гром", тенкови "К-2 црни пантер" и тренажно-борбени авиони серије "орао" ("Т-50", "ТА-50" и "ФА-50"), ускоро то би могле да постану и подморнице, патролни бродови, ракете, па и борбени авион "ФК-21". 

За њега је извесно да не може да се мери са најновијим ловцем бомбардером пете генерације "Ф-35", који су Американци развили у сарадњи с неколико чланица НАТО-а, али у Сеулу сматрају да би примена напредних технологија, као што је уграђивање АЕСА радара, поузданост и повољнија цена могли да га учине популарном летелицом међу земљама муштеријама које немају новца баш за оно најбоље (и најскупље) на свету али ипак желе првокласни квалитет.  

Јужна Кореја планира да уведе у употребу чак 120 авиона "ФК-21". На развој те летелице, која по изгледу подсећа на амерички "Ф-22 раптор" и ослања се на амерички мотор и неке друге технологије, требало би да буде утрошено укупно 6,7 милијарди долара.

Од тога 60 одсто треба да изнесе државни буџет, око 20 процената домаће компаније, а још петину страни купац, Индонезија, која би за своје финансијско учешће у развоју требала да добије 50 авиона. 

Извесно је, међутим, да ће на крају програм Сеул коштати знатно више, између осталог и због кашњења услед пандемије новог коронавируса, али и нећкања Џакарте која, по извештавању медија у Источној Азији, сада тражи да се њен удео у пројекту развоја умањи за пет одсто, те плаћање остатка изврши кроз бартер аранжман који би обухватио индонежанске транспортне авионе и традиционалне извозне артикле као што су палмино уље, сирова гума и природни гас. 

Поменути проблеми су само најновији у историји развоја летелице – њено пројектовање и конструисање у прошлости су ометале несташица државног новца, одбијање других земаља (Шведске, Турске и САД) да финансијски придонесу пројекту и одуговлачење америчких компанија да Јужној Кореји продају лиценце за поједине технологије. 

"Млади јастреб" узлеће

Сада, међутим, "ФК-21 млади јастреб", полако али сигурно улази у последњу фазу развоја. Јужна Кореја је до сада произвела шест прототипова у једноседној и двоседној варијанти, који ће послужити за темељно вишегодишње испитивање у склопу којег треба да буду изведено око 2.200 летова.

Почетак серијске производње прве варијанте летелице, чије ће сво наоружање бити качено на спољним подвесницима и зато имати већи радарски одраз, те носити искључиво противавионско оружје, планира се за 2026, док би две године касније требало да отпочне и масовна производња вишенаменске верзије која би се користила и за напад на циљеве на земљи, те ракете и бомбе носила у утроби.

Иначе, када су у питању млазни школско-борбени авиони, јужнокорејско ваздухопловство сада у свом наоружању поред домаћих "Т-50", "ТА-50", и "ФА-50", који су тренажна, јуришна и борбена верзија истог авиона који је домаћа корпорација "Кореа аероспејс индустриз" (КАИ) развила у сарадњи са америчким "Локид-Мартином", има застареле америчке апарате "Ф-4" и "Ф-5", те модерније "Ф-15" и "Ф-16", којима се недавно придружило и 30 нових, скупих апарата пете генерације "Ф-35А". 

У овом тренутку различите варијанте вишенаменског једномоторца "Ф-16", којег Јужна Кореја, сматра се, поседује у око 170 примерака и који је и произвођен у тој далекоисточној земљи по америчкој лиценци, чине кичму њених ваздушних снага.

Очекује се да ће "ФК-21", авион четврте и по генерације који има долет од око 2.900 километара и креће се брзинама до 1,8 маха, у будућности преузети ту улогу и десетој светској економији омогућити већу војнотехнолошку независност од савезника Вашингтона.