Читај ми!

Пољска засула Сеул милијардама долара за оружје

Захваљујући колосалном уговору о испоруци тенкова, самоходних хаубица и војних авиона с Пољском, Република Кореја се сврстала у ред крупних снабдевача НАТО пакта и почела реализацију своје амбиције да постане један од неколико највећих играча на светском тржишту наоружања.

Као што је и раније најављивано (РТС: Јачање сарадње НАТО-а и земаља источне Азије - Пољска пред куповином оружја од Јужне Кореје), крајем августа саопштено је дефинитивно потписивање гигантског војног споразума између Републике Кореје и Пољске о продаји масе различитог наоружања највећој средњевропској држави, а детаљи тог историјског споразума, којим се Јужна Кореја по први пут наметнула као крупан снабдевач НАТО пакта наоружањем, последњих дана полако цуре у јавност.

Мада цена читавог мастодонтског трансфера јужнокорејског оружја и технологије Пољској није објављена, већ сада је јасно да је реч о продаји и уступљивању лиценце за производњу и одржавање чак око 1.000 тенкова, 600 самоходних хаубица и 48 тренажно-борбених авиона с муницијом и деловима, због чега јужнокорејски медији спекулишу цифром од чак око 15 милијарди долара. 

За сада је извесно да ће прва испорука од 212 хаубица "К-9 гром" и 180 тенкова "К-2 црни пантер" Варшаву коштати 5,76 милијарди зелених новчаница.

Новинска агенција Јонхап данас такође јавља да ће, по управо потписаном уговору, јужнокорејски произвођач авиона "КАИ" за горе поменуте летелице (типа "ФА-50") од пољске државе добити три милијарде долара.

Јужнокорејски змај размахао крила

Јужнокорејски председник Јун Сук Јол, који је ступио на дужност у мају ове године, отворено је говорио о амбицијама да његова земља постане једна од три или четири водеће земље у свету по количини извезеног оружја, као и жељи да Република Кореја и по другим показатељима заузме једно од водећих места у самом врху светске економије.

У 2021. Република Кореја је приходовала око седам милијарди долара од извоза наоружања, што је дупло више него у 2014., када је остварен претходни рекорд. Ове године, сматра се, она ће сигурно инкасирати бар 10 милијарди зелених новчаница.

У настојању да уновчи деценије вредног рада на развоју војне индустрије, подстакнутог опасношћу од војног сукоба са северним суседом, Сеул је у међународну маркентиншку офанзиву кренуо крајем прве деценије овог века.

Убрзо је пронашао прве муштерије у Југоисточној Азији, где се, у условима вишедеценијског континуираног економског и војног раста Народне Републике Кине, многе земље, попут Вијетнама или Филипина, осећају рањиво у територијалним споровима с њом око вода и острва у Јужном кинеском мору.

Јужна Кореја, која производи све, од подморница, преко ратних бродова, артиљерије и оклопњака, до балистичких ракета и ратних ваздухоплова, успела је да током 2010-их Филипинима, Индонезији и Тајланду прода своје тренажно-борбене авионе из палете произвођача "КАИ", "Т-50", односно, "ФА-50".

У састав индонежанске војске ушле су и три јужнокорејске подморнице на дизел-електрични погон "Т-209", које производи бродоградилиште у склопу концерна "Даеву".

Након припајања Крима Русији 2014. војни и политички врх у Сеулу осетили су да би државе у руском окружењу, нарочито, балтичке републике, Пољска и нордијске земље могле бити заинтересоване за њихово наоружање, те су усмерили напоре према њима.

Варшава је одмах те године са Сеулом склопила уговор за 120 платформи хаубица јужнокорејског порекла, на које је монтирала цеви домаће израде и које је тада платила око 300 милиона долара.

Поред Пољске, јужнокорејско оружје, додуше у мањим количинама, од тада су купиле и Естонија, Финска и Норвешка. И ту је реч је о набавци (половних) самоходних хаубица калибра 155 милиметара "К-9 гром", које производи највећа јужнокорејска фабрика из области наменске индустрије "Ханва".

Тим артиљеријским оруђем Република Кореја се последњих година пробила и на аустралијско и индијско тржиште - земља континент пазарила је 30, а друга најмногољуднија држава планете десет комада и лиценцу да у земљи произведе још 90. Ипак, највећа муштерија је Египат, који је ове године купио чак 200 тих хаубица.

Јужна Кореја ће Аустралији испоручити и 15 возила за пренос муниције којом се пуне хаубице, те успоставити центар за одржавање и оправке оклопних возила на аустралијској територији, а тај уплив на тржиште једне западне, већински англосаксонске земље, је такође нешто на шта су у Сеулу врло поносни, као и на продор на тржиште европских чланица НАТО-а. Поготово што Јужнокорејанци предано раде на томе да с Канбером постигну уговор за масовно опремање аустралијске војске својим оклопњацима, који би износио невероватних 30 милијарди аустралијских долара. 

Продори јужнокорејске наменске индустрије у земље источног крила северноатланске алијансе и Аустралију, наравно, десили су се уз благослов Вашингтона, који далекоисточну капиталистичку државу последњих година позива не само на већу и активнију сарадњу са азијским војнополитичким савезима које је оформио: Квадрилатерални форум и АУКУС, већ и са самим НАТО-м. 

Као природни следећи циљ за војну индустрију Јужне Кореје намеће се улаз на тржиште западноевропских земаља и самих САД, што би тој држави, која је десета највећа економија света, донело не само пуно новца већ и међународни престиж, те увећало њену стратешку важност у очима војнополитичких савезника.

Обострано задовољство

Пољска, која је већ одвојила око три и по милијарде долара за набавку америчких ловаца бомбардера пете генерације "Ф-35", масовном куповином наоружања од Републике Кореје ушла је у ред муштерија које не штеде новац, каква је, на пример, Саудијска Арабија. 

Војнополитичке претензије Варшаве су огромне - она тим колосалним набавкама не само што гради врло солидан војни зид према Русији коју види као највећу претњу својој безбедности, већ долази у положај да себи може да дозволи даље велике испоруке наоружања Украјини, односно, пројекцију сопствене моћи на окружење. 

Штавише, медији у Источној Азији извештавају да су Пољаци од јужнокорејске компаније "Хјундаи ротем" откупили и права за производњу и одржавање њених тенкова "К-2 црни пантер", чиме ће израсти у највећег европског такмаца немачкој војној индустрији, која је до сада била неприкосновени снабдевач европских земаља НАТО-а тенковима (из серије "леопард"), али није била у стању да обезбеди количине које је тражила Варшава.

Односно, Пољска ће производњом тенкова по јужнокорејској лиценци вероватно постати јефтинија алтернатива за државе чланице тог савеза у Источној Европи, а можда и другде.

Огромним увозом оружја из Јужне Кореје Пољска диверсификује своје изворе снабдевања, постаје војно независнија од Немачке (па, и САД), стиче софистициране технологије (јер је далекоисточна држава светски лидер у производњи чипова, вештачке интелигенције и електронике уопште, као и металних легура и мотора), али и вероватно штеди новац, јер су јужнокорејско оруђе и опрема одлични када су у питању поузданост и однос цене и квалитета.