Читај ми!

Хаос на немачким аеродромима – зашто је хиљаде летова отказано

Огромни редови испред шалтера за чекирање, на хиљаде отказаних летова. Шта се догађа на немачким аеродромима и у авио-саобраћају на почетку сезоне летњих годишњих одмора.

Оно што се последњих недеља догађа на европским аеродромима показује шта може да се догоди када буде шпиц летње сезоне.

Путницима ће пре свега бити потребно много стрпљења. Гужве на шалтерима немачких аеродрома, али и у другим земљама Европе, све су дуже.

Главни разлог је недостатак радне снаге, без обзира да ли је реч о обезбеђењу, службеницима на шалтерима за чекирање или особљу које ради на отпремању пртљага.

Британски "Изиџет" ових дана је потврдио да ће због несташице радника преко лета да откаже на хиљаде планираних летова.

Током пандемије су многе фирме отпуштале раднике, а многи од њих су у међувремену пронашли боље плаћене послове.

У овом тренутку недостаје око петина оперативног особља на тлу, каже Ралф Бајзел из Удружења аеродрома (АДВ) у Немачкој.

Запошљавање по убрзаном поступку није могуће, јер особље које ради на обезбеђењу мора да прође одговарајућу безбедносну проверу која траје неколико недеља. "Не може та провера да траје осам недеља, лето је онда готово", напомиње Бајзел.

Мањак радника

Проблема има и у ваздуху – немачка "Луфтханза" отказала је неколико стотина летова планираних за јул зато што нема довољно службеника који раде у авионима.

"Одавно је било јасно да ће се смањивање броја радних места у многим областима негативно одразити на авио-саобраћај", каже Штефан Херт, председник синдиката пилота "Кокпит".

Није могуће на брзину пронаћи довољно пилота, и то је проблем у читавом свету. У САД се зато пилотима у регионалном саобраћају нуде бољи услови него они који су пре пандемије важили као максимално добри, тврди Хајнрих Гросбонгарт, стручњак за авионски саобраћај из Хамбурга.

Моћ оних раде расте. У Немачкој прети и могућност штрајка пилота „Луфтханзе" зато што менаџмент компаније све више летова пребацује на своју ћерку-фирму "Јуровингс" која има нешто повољније цене карата.

"Луфтханза" мора да штеди – фирма је била у великим проблемима током пандемије, сада је у процесу реорганизације, а истовремено се жели да се пружи брза и поуздана услуга муштеријама.

То је тешко, морао је да призна и шеф "Луфтханзе" Карстен Шпор, који се, каже, већ у неколико наврата морао да се извињава путницима због проблема у организацији саобраћаја. А то ће, како он сам очекује, морати да ради и током летњег периода.

Скуп керозин

Има и других проблема. Цене горива су знатно порасле због рата у Украјини. Руски ваздушни простор је затворен. Авиони који лете према Далеком истоку морају да користе заобилазнице, а дужи летови само повећавају трошкове.

Гросбонгарт због тога очекује да би неке авио-компаније могле да се нађу у озбиљним проблемима. Стручњак из Хамбурга очекује и стечајеве, на пример код оних мањих, нерентабилних фирми које опстају само захваљујући државној помоћи.

У сред свих тих турбуленција, у Берлину ове среде 22. јуна почиње Међународна авио-изложба (ИЛА). Обично се одржава на сваке две године, али је због пандемије 2020. године била отказана.

Очекује се да би ове године у фокусу могао да буде и војни авио-сектор, и то због рата у Украјини. А још једна велика тема ће бити заштита животне средине.

Огромни губици

Та еколошка компонента подстакла је пословање пре свега "Ербаса" и "Боинга". Коришћење авиона који троше мање горива помаже наиме авио-компанијама у остваривању циљева по питању емисије штетних гасова.

"Ербас" до 2040. године на тржишту очекује потражњу за 39.000 летелица, односно авиона новије генерације који би заменили старе моделе који "гутају" много керозина.

"Боинг" до 2040. очекује годишњи раст броја путника од 3,1 одсто. Стручњаци попут Хајнриха Гросбонгарда сматрају међутим да је то сувише оптимистичан сценарио.

Након две тешке корона-године с великим губицима, авио-бранша коначно види светло на крају тунела.

У 2023. је, како се очекује, могуће и коначно остваривање профита, каже генерални директор Светског удружења авио-индустрије (ИАТА) Вили Волш.

За ову годину ипак се очекују губици у висини од око 9,7 милијарди долара. То звучи много, али у стварности је то много, много мање него током пандемијских година 2020. и 2021. у којима су губици износили 138 милијарди долара, односно 42 милијарде америчких долара .