Крађа деценије у Дрездену добија судски епилог – краљевски драгуљи заувек изгубљени

Била је то једна од најспектакуларнијих и најдрскијих провала протекле деценије – из музеја "Зелени свод" у Дрездену 2019. украдено је непроцењиво благо.

Насилно су ушли кроз прозор са решеткама, а онда, за само неколико минута, секиром разбили стаклену витрину и украли десетак драгуља из три историјска комплета из времена Августа Јаког (1670–1733). Међу њима је био и "Саксонски бели" – дијамант од 48 карата.

То се догодило 25. новембра 2019. у дрезденском музеју "Зелени свод" (Grünes Gewölbe).

Где је плен

Истрага је ишла у свим правцима, а онда се, након годину дана, средином новембра 2020, догодио заокрет. У великој рацији у којој је учествовало 1.600 полицајаца, ухапшена су тројица чланова берлинског клана "Ремо" и браћа близанци, који су такође били део клана.

Шести и последњи осумњичени, Ахмед Ремо, ухапшен је у августу 2021. Он је још 2020. одговарао за провалну крађу у берлинском Музеју Боде и правоснажно је осуђен.

Међутим, и даље се не зна где се налази непроцењиво вредна колекција драгуља. Трагови су сваки пут водили у празно.

Заувек изгубљени

Колекција драгуља била је посебна знаменитост "Зеленог свода". Украдене драгоцености су заправо краљевски дијамантски накит, а међу њима је рецимо и грудна звезда с пољским орденом "Бели орао и мач" који је опточен дијамантима.

Историчарка уметности Ули Зегерс је, непосредно након пљачке, за Дојче веле изјавила: "Прво нисам могла да верујем, с обзиром на то да је 'Зелени свод' не тако давно и уз огромне трошкове обновљен. Био је то бисер, ризница светске културне баштине."

На питање да ли се изгубљени драгуљи могу можда поново пронаћи, Зегерсова је рекла: "На основу мог искуства могу да кажем да је прилично мала вероватноћа да се ова колекција драгуља некад поново пронађе у облику каква је." Криминалци ће, додала је, "то јединствено културно благо да униште, како би га лакше продали на илегалном тржишту."

Вредност украдених дијаманата

Одмах након крађе поставило се и питање колико су немачки музеји безбедни, али и то ко је одговоран за губитак уметничког блага. "Сигурна сам да трезор испуњава међународне безбедносне стандарде", рекла је Ули Зегерс. Међутим, очигледно је да то није било довољно.

Крађа у Дрездену је "неповратни" и "огроман губитак за човечанство", рекао је стручњак за безбедност Штефан Цилкенс у интервјуу за Дојче веле. Он уједно истиче да се "Зелени свод" могао обезбедити против тоталног губитка.

Цилкенс процењује да би украдени драгуљи – када би на некој јавној аукцији могли да се продају – достигли цену од 150 до 200 милиона евра.

Један од најпознатијих немачких музеја

"Зелени свод" из 16. века, један је од најпознатијих музеја Немачке. Ту ризницу је 1723. саградио саксонски изборни кнез и пољски краљ Август Јаки.

Од 2006. поново је у Дрезденском дворцу, након што су завршени обимни рестаураторски радови. Збирку су обишли многи, између осталих и руски председник Владимир Путин (2006) и његов амерички колега Барак Обама (2009).

Колекција драгуља данас је изложена у два одељења. Историјски део налази се у приземљу дрезденског дворца, у осам аутентично рестаурираних просторија. На спрату изнад, у новом "Зеленом своду", изложени су посебни појединачни комади.

"Зелени свод" добио је име по боји којом је осликана његова унутрашњост.