Хакерски напад на иранску телевизију, десет секунди позива на убиство Хамнеија

Иранске власти су овај инцидент назвале хакерским нападом, а током десетак секунди, Иранци су могли да виде позив на убиство Хамнеија и хвалоспев на рачун организације Муџахедин ел Калк (МЕК).

Ова организација, која је после сукоба са иранским властима прешла на страну тадашњег ирачког лидера Садама Хусеина, саопштила је да је обавештена о прекиду програма иранске телевизије.

Стицајем чудних околности, неких 3.000 иранских дисидената марксистичко-исламистичке идеологије нашло се надомак Драча у Албанији.

После епизоде у Ираку, Американци су им потражили ново станиште, што су власти у Тирани, на чијем се челу налазио Саљи Бериша, виделе као озбиљну шансу да се додатно приближе Вашингтону, па су пристали да 300 припадника МEК-а населе у тој држави. Опозиција је подржала такав потез, а неколико година касније њихов број је, у сагласности са владом Едија Раме, достигао три хиљаде.

Недалеко од Драча, уз здушну финансијску помоћ иранске емиграције, изградили су прави комплекс, који власти у Техерану виде као један од главних центара антииранске пропаганде у свету.

Од Техерана до Драча

Прича о овој организацији је готово невероватна. Раме уз раме са остатком револуционарног покрета, као исламистичко-марксистичка милиција, збацили су s власти у Ирану шаха Резу Пахлавија, али су се касније "докачили" са челницима исламске револуције и постали смртни непријатељи.

Током рушења шаховог режима, важили су за непоколебљиве борце који улазили у готово самоубилачке акције против снага безбедности и редовно нападали представништва западних компанија. Наводно, организација Муџахедин ел Калк сноси одговорност за смрт најмање шест Американаца у Ирану. Позната је и по песми у којој се непрестано понављају "смрт и уништење" Америке.

Хомеини их је, одмах по повратку из егзила, означио као опасне, јер су окупљали регруте из средњег сталежа и били прилично популарни међу локалним интелектуалцима и студентима исламистике.

Муџахедин ел Калк је до тачке са које нема повратка доспео после серије експлозија аутомобила бомби у којима је 1981. године страдало више од 70 иранских званичника, укључујући тек изабраног председника Ирана Мухамеда али Раџала и премијера Мухамеда Џавада Бахонара.

Хомеинијева тајна полиције је починиоца убиства идентификовала као припадника организације Муџахедин ел Калк. Контранапад присталица власти у Техерану био је страшан, па су преживели једва успели да се домогну Ирака, где им је уточиште пружио Садам Хусеин.

У наредних двадесет година организовали су серију напада на иранске власти, а Садаму Хусеину су помагали приликом обрачуна са локалним ривалима.

У ирачко-иранском рату учествовали су на страни Ирачана, због чега су остали без озбиљне подршке у Ирану и били осуђени на живот у егзилу.

Аналитичари наводе да се ова организација, како су године у егзилу пролазиле под притиском и претњи из Техерана, полако претварала у култ.

Лидер организације, Масуд Раџави није виђен још од 2013. године, па западне обавештајне службе закључују да је мртав. У међувремену, кључна личност покрета постала је његова супруга Мерјам Раџави, која је успела да у западној Европи и Америци добије подршку десничара, решених да кад-тад нападну Иран.

Суђење у Шведској

Шведско правосуђе већ месецима испитује сведоке серије убистава припадника организације Муџахедин ел Калк код Техерана 1988. године у којима је, према различитим изворима, страдало између 2.500 и 30.000 људи.

Суђење је почело после хапшења Хамида Нурија, једног од наводних егзекутора, кога је полиција затворила пре две године на основу међународне потернице.

Шведско тужилаштво тврди да је убиства припадника организације Муџахедин ел Калк наредио лично ајатолах Хомеини, те да је нови ирански председник Ебрахим Раиси био члан тела које је изрицало смртне казне.

Сведоци које су шведски тужиоци, током јесени, испитивали у Стокхолму и Албанији, пак, тврде да је Нури био један од званичника који су осуђенике водили на губилиште, или читао имена оних на које је дошао ред за вешање.

Као и велика већина Иранаца, Нури током сведочења припаднике ове групе ниједном није назвао муџахединима, већ "мохафегинима", или издајницима, изједначавајући их са Исламском државом. Пресуда Нурију се очекује у априлу.