Читај ми!

Андерс Брејвик тражи пуштање на слободу, нацистички поздрав пред судом

Десничарски екстремиста Андерс Беринг Брејвик, који је убио 77 људи у Норвешкој 2011. године, појавио се пред судом на саслушању поводом захтева да буде пуштен на условну слободу.

Андерс Брејвик, који је пустио браду и обријао главу, ушао је у судницу у црном оделу са поруком о надмоћи беле расе закаченом на сакоу и торби.

Направио је нацистички поздрав и представио се као вођа норвешког неонацистичког покрета, сугеришући да ће искористити саслушање као прилику да испољи своје ставове о надмоћи белаца.

"Зауставите ваш геноцид над нашим белим нацијама", пише на једном од натписа које је Брејвик истакао.

Ово је његово прво јавно појављивање од 2017. године, када је такође показао нацистичке поздраве на суду.

Породице жртава, које страхују да ће Брејвик искористити саслушање за промовисање својих политичких ставова, позивају да му се ускрати пажња коју тражи.

Поступак у фискултурној сали

Окружни суд у Телемарку ће мораће да донесе одлуку о томе да ли Брејвик и даље представља опасност по друштво, што би га задржало иза решетака, након што је канцеларија државног тужиоца у Ослу прошле године одбила Брејвиков захтев за превремено пуштање на слободу.

Поступак ће се одвијати највише четири дана у затворској фискултурној сали преуређеној у импровизовану судницу, а одлука се очекује недељу дана касније. 

Брејвик никада није показао кајање, а стручњаци тврде да је мало вероватно да ће му саслушање донети превремено пуштање на слободу.

Тужитељка Хулда Карлсдотир започела је саслушање наводећи да затворски услови Брејвика, који је 2017. године променио име у Фјотолф Хансен, неће имати утицаја на питање условног отпуста.

Ако Брејвиков захтев буде одбијен, моћи ће за годину дана да тражи ново рочиште.

Најсмртоноснији напад у Норвешкој након Другог светског рата

Брејвик, који данас има 42 године, убио је осморо људи у Ослу детонацијом камиона пуног експлозива испред владиних канцеларија 22. јуна 2011. године. Потом је устрелио 69 људи, већином тинејџера, у летњем кампу Лабуристичке странке на острву Утоја.

Реч је о најсмртоноснијем нападу у Норвешкој након Другог светског рата.

Осуђен је пре десет година на максималну казну – 21 годину затвора. Међутим, постоји могућност бесконачног продужења казне све док Брејвик представља претњу друштву.

Према норвешком закону, има право да тражи условни отпуст након што одслужи првих 10 година казне.

Суд који га је осудио 2012. прогласио га је урачунљивим, одбацивши став тужилаштва да је психотичан. Брејвик се није жалио на казну.