Читај ми!

Деценија од Брејвиковог масакра, догађаја који је променио Норвешку

Масакр у Норвешкој – догађај који је тачно пре десет година потресао и променио ту земљу. Андерс Беринг Брејвик трауматизовало је 22. јула 2011. мирну скандинавску нацију усмртивши 77 особа, углавном младих који су се окупили у летњем кампу на острву Утоја.

Андерс Брејвик извршио је најпре бомбашки напад на зграду норвешке владе, а затим и масакр на острву Утоја. Страдало је 77 људи, углавном тинејџера.

Захваљујући непажљивом обезбеђењу, Андерс Беринг Брејвик је паркирао комби близу зграде Владе и активирао бомбу.

Премијер је избегао напад јер је у том тренутку био у резиденцији. Страдало је осам особа.

Напад на Владу био је први део његовог плана. Брејвик је потом, преобучен у полицијску униформу, отишао на острво Утоју недалеко од Осла, где је насумице пуцао на учеснике летњег кампа младих лабуриста. Убио је 69 људи, углавном тинејџера.

Експлозија у згради Владе и масакр на острву Утоја који је уследио неколико сати касније, према Брејвиковој замисли, требало је да развију отпор према имигрантима.  

Смртоносно дивљање самозваног милитантног националисте Андерса Беринга Брејвика трауматизовало је малу скандинавску нацију, у којој су једна од четири особе, биле у породичним или пријатељским везама са жртвама, писао је АП у једном од извештаја.

На првом саслушању након хапшења, Брејвик је признао да је убио 77 цивила, називајући своје дело "гнусним, али неопходним", рекавши да оно што је учинио није кривично дело и да он због тога не сноси кривичну одговорност.

Брејвик је за себе тврдио да је члан међународне антиисламске мреже, која има две ћелије у Норвешкој.

Полиција је доводила у питање веродостојност Брејвикових навода.

Осуђен је на 21 годину затвора, а изјављивао је да ће одустати од насиља и да је спреман да се извини, ако му власти дозволе формирање фашистичке странке. Суд је образложио да Брејвик има проблеме личности, али не психозе.

Брејвик је рођен 13. фебруара 1979. године, у Ослу. Отац му је био економиста, а мајка медицинска сестра. Отац је радио као дипломата при амбасади Норвешке у Лондону, а касније и у Паризу.

Брејвиков отац је изјављивао 2014. године да је његов син – фашиста.

Јенс Брејвик рекао је да су ставови његовог сина против имиграната у Норвешкој постали још екстремнији од када је у затвору.

"Није пријатно бити отац масовног убице", рекао је бивши норвешки дипломата Јенс Брејвик на конференцији за новинаре поводом представљања своје аутобиографије под називом "Моја кривица".

Брејвик старији приметио је да је откриће да је његов син убица, премашила и "најгору родитељску ноћну мору".