Акција ОДКБ-а у Казахстану показала три ствари, није случајно што су већина мировњака падобранци

Оно што је за Америку НАТО, то је за Русију Уговор о колективној безбедности – скраћено ОДКБ. Од оснивања до садашњег формата, где су пуноправне чланице – Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргистан и Таџикистан, до прве борбене мисије прошле су три деценије.

Одазвали су се на позив казахстанског предсеника Токајева када су аеродром у Алматију држали наоружани демонстранти. Акција ОДКБ-а, према оцени стручњака, показала је бар три ствари: да може да одговори на сваку претњу у региону, да је Москва прва адреса за све безбедносне претње на постсовјетском простору и још нешто.

"Трећа ствар, чињеница да је ова операција била брза и у смислу доласка, али и одласка из Казахстана говори о томе да се слична операција може поновити и убудуће", наводи Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе.

Операција је за ОДКБ била мировна мисија. Учествовало је више од 2.000 војника свих чланица и око 250 јединица војне технике.

"Није случајно што је највећи контингент мировних снага био наравно руски и опет није случајно што је највећи део тог контингента чинило људство ваздушно десантних снага. Просто речено падобранци, који су по својој обуци обучени да брзо прелазе у дејство на земљи у сложеном окружењу", истиче Милош Јевтић са Факултета за дипломатију и безбедност.

По броју реализованих мисија, војника и чланица савеза, ОДКБ не може да се упореди са Северно-атланском алијансом, пре свега јер нема континуитет са Варшавским пактом, главним такмацем из доба Хладног рата. Ипак, првом борбеном мисијом у Казахстану војни савез окупљен око Русије знатно је искорачио, али не ван оквира регионалне организације.

"Обе организације познају установу колективне одбране између држава чланица, с тим што НАТО као старија организација се почетком деведесетих трансформисао, наравно имајући у виду новонастале околности, тј. креирање тог униполарног света, где су САД излетеле као једина супер сила. Поред институције колективне одбране, која је у реду са међународним правом, дао је себи овлашћења да управља кризама било где у свету", додаје Јевтић.

"НАТО нема намеру да одустане од своје политике проширења на исток, за Русију је важност да репутација, кредибилитет ОДКБ-а буде на што вишем нивоу. Управо је ова операција појачала и ту репутацију ОДКБ-а и репутацију и утицај Русије у региону", поручује Митић.

Ван региона од 2013. Србија има статус посматрача у ОДКБ-у. Имајући у виду да је Србија члан Партенрства за мир, тај статус у ОДКБ-у, оцењују стручњаци, може ојачати опредељење наше земље ка војној неутралности.