Читај ми!

Акција ОДКБ-а у Казахстану показала три ствари, није случајно што су већина мировњака падобранци

У немирима у Казахстану, почетком јануара, страдале су 244 особе, међу којима је 19 припадника снага безбедности. Сукоби су почели на југоистоку земље као грађански протести због више цене течног нафтног гаса. Председник постсовјетске државе позвао је ОДКБ да реагује. Данас је крајњи рок да мировњаци напусте Казахстан.

Оно што је за Америку НАТО, то је за Русију Уговор о колективној безбедности – скраћено ОДКБ. Од оснивања до садашњег формата, где су пуноправне чланице – Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргистан и Таџикистан, до прве борбене мисије прошле су три деценије.

Одазвали су се на позив казахстанског предсеника Токајева када су аеродром у Алматију држали наоружани демонстранти. Акција ОДКБ-а, према оцени стручњака, показала је бар три ствари: да може да одговори на сваку претњу у региону, да је Москва прва адреса за све безбедносне претње на постсовјетском простору и још нешто.

"Трећа ствар, чињеница да је ова операција била брза и у смислу доласка, али и одласка из Казахстана говори о томе да се слична операција може поновити и убудуће", наводи Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе.

Операција је за ОДКБ била мировна мисија. Учествовало је више од 2.000 војника свих чланица и око 250 јединица војне технике.

"Није случајно што је највећи контингент мировних снага био наравно руски и опет није случајно што је највећи део тог контингента чинило људство ваздушно десантних снага. Просто речено падобранци, који су по својој обуци обучени да брзо прелазе у дејство на земљи у сложеном окружењу", истиче Милош Јевтић са Факултета за дипломатију и безбедност.

По броју реализованих мисија, војника и чланица савеза, ОДКБ не може да се упореди са Северно-атланском алијансом, пре свега јер нема континуитет са Варшавским пактом, главним такмацем из доба Хладног рата. Ипак, првом борбеном мисијом у Казахстану војни савез окупљен око Русије знатно је искорачио, али не ван оквира регионалне организације.

"Обе организације познају установу колективне одбране између држава чланица, с тим што НАТО као старија организација се почетком деведесетих трансформисао, наравно имајући у виду новонастале околности, тј. креирање тог униполарног света, где су САД излетеле као једина супер сила. Поред институције колективне одбране, која је у реду са међународним правом, дао је себи овлашћења да управља кризама било где у свету", додаје Јевтић.

"НАТО нема намеру да одустане од своје политике проширења на исток, за Русију је важност да репутација, кредибилитет ОДКБ-а буде на што вишем нивоу. Управо је ова операција појачала и ту репутацију ОДКБ-а и репутацију и утицај Русије у региону", поручује Митић.

Ван региона од 2013. Србија има статус посматрача у ОДКБ-у. Имајући у виду да је Србија члан Партенрства за мир, тај статус у ОДКБ-у, оцењују стручњаци, може ојачати опредељење наше земље ка војној неутралности.  

четвртак, 19. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи