Како се широм Европе бирају судије и тужиоци

Вишеструки отмичар, силоватељ и убица девојчица – афера која је последње деценије прошлог века уздрмала Белгију и њен правосудни систем. Пропусти судија, тужилаца и полиције у том случају уздрмали су поверење у рад државних органа. Убрзо су уследиле промене устава како би се ојачала независност правосуђа. Формиран је Врховни савет са 44 члана.

"Половина чланова тог тела се именује кроз интерне изборе у оквиру правосудне струке, другу половину именује белгијски Сенат. За свако именовање судије или тужиоца потребна је двотрећинска већина", наводи дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.

Када Врховни савет предложи неког судију, тај предлог иде министру правде. Он има право да одбије, али не може да предложи неког другог, већ предлог враћа Врховном савету правосуђа и онда се тамо понавља процедура.

Процедура избора оних који деле правду у Италији установљена је крајем педесетих година.

Високи савет правосуђа је Уставом признато тело које обезбеђује и гарантује аутономију и независност правосуђа у Италији и има одлучујућу улогу у његовом функционисању.

"Овај орган регулише конкурсе за пријем у функцију, процедуру испита, премештаја, напредовања у каријери и престанка службе. Закон предвиђа да је састављен од 27 чланова и њиме председава Председник Републике уз првог председника и правобраниоца Kасационог суда", каже дописница из Милана Сања Лучић.

По старости сличан, по уређењу другачији модел је у Немачкој.

Избор судија и тужилаца је комплетно у рукама политике. Скупштина, односно Доњи и Горњи дом Парламента имају пресудан утицај као и министар правде, док све судије званично именује савезни председник.

"Тужиоци су пре свега бирократе који су део министарства правде, тако да ту министар правде што на савезним што на покрајнским нивоима има кључну реч", истиче дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

Како је у региону 

Последњу реч при избору у земљама региона углавном деле – струка и Парламент. Другачија слика је једино у Мађарској, где Правосудни савет у потпуности чине носиоци правосудних функција.

"У Македонији је решење специфично – осам чланова су носиоци судијске функције, док су пет чланова правници које бира или Парламент самостално или Парламент на предлог председника. С тим што је у Македонији специфично решење јер се приликом тих избора води рачуна и о заједницама које чине мањине у тој земљи. У Словенији је решење по којем Парламент бира судије, међутим на основу предлога Савета", каже Милош Станић са Института за упоредно право.

Најсличнији словеначком моделу тренутно се примењује у нашој земљи. Ускоро би могао да се промени – да се судије и тужиоци уместо у Скупштини, бирају у Високим саветима судства и тужилаца од стране колега.

"Једни кажу да смо отишли сувише далеко са развлашћивањем политике, други кажу да нисмо отишли довољно. Управо та два пола говоре да смо постигли добар баланс", појашњава Станић.

Да ли је довољан – пресудиће грађани, за два дана на више од 8.000 биралишта.