Егзорцисти у Италији девет сати истеривали ђавола из девојке

Сваке године 500.000 Италијана тражи помоћ од егзорциста тј. истеривача ђавола, резултат је истраживања дневног листа Ла Стампа још пре неколико година. Овај метод, иако би помислили да припада средњем веку, постоји и данас а један од случајева који је одјекнуо у јавности пре пар дана, јесте онај у коме је истеривање ђавола из 28-годишње девојке у Вићензи, трајало више од девет сати. 

Наиме, у Цркви Мадоне у Монте Берико, девојка од 28 година из Вићенце се током исповедања, прошле Недеље, трансформисала, урлајући неразумљиве реченице, гласом који јој није припадао и на страним језицима укључујући и латински, како су то изјавили уплашени сведоци који су побегли из цркве.

Полиција и хитна помоћ нису могли да уђу у цркву јер је девојка била као "полудели метак" који је летео на све стране пењући се на намештај и шамарајући мајку која је дошла са њом у цркву. Након што су је свештеници блокирали и позвали егзорцисту цркве добили су потврду да је девојка запоседнута.

Егзорцизам је трајао од 11 ујутру до 20.30 уз присуство четири свештена лица која су помагала. Отац и брат су били убеђени да је она психијатријски случај док је мајка једина мислила да је потребно да се обрате свештеним лицима.

"Овај пут се радило о правом случају поседовања. Тек након скоро девет сати девојка је на крају пала на под изнемогла. Ово је био тежак случај", изјавио је за италијанске медије отац Kарло Розато.

Не зна се да ли је девојка комплетно ослобођена јер некада егзорцизми, по речима свештеника могу да трају годинама у смислу да молитве за ослобађање морају да се понављају током дужег времена.

Свештеник из Вићенце, дон Алесио Гарзани, изјавио је да је јако важно простудирати случај не би ли се видело да ли особа има неку психијатријску дијагнозу која може да објасни њено понашање.

Битно је разговарати са породицом и лекарима јер је јако важно да се не упуштају у ову праксу свештеници које није именовао епископ, јер нико не може да се сам прозове егзорцистом.

Отац Амот, преминуо 2016, највећи италијански егзорцист, у својим документима је записао да без обзира на стотине захтева дневно, само у ретким случајевима се заиста сусрео са особама у које је ушао ђаво.

"Покушали су да нас убеде да је ђаво митска фигура, идеја о злу, али он постоји и морамо се борити против њега", речи су папе Фрање са којима се слаже већина представника католичке цркве који такође наводе да је случајева пуно али егзорциста мало.

Шта је егзорцизам?

Егзорцизам је техника која се базира на демонологији која се бави веровањима и митовима везаним за духове, демоне, ђаволе који могу да обузму и поседују човека.

Постојала је у већини религија док је католичка црква временом регулисала ову технику одвајајући је од магије. У књизи "Поседовање. Егзорцизам и егзорцисти у историји католичке цркве" писац Френсис Јанг објашњава да је током историје као и данас католичка црква била подељена у мишљењима о томе да ли "поседовање од стране демона" заиста постоји или не.

Отац Луис Рамирез који је координатор међународног Института "Сацердос" који формира егзорцисте објашњава да је у првим вековима постојања Цркве егзорцизам могла да изведе свака особа која је верник но да је након тога црква ипак морала да донесе одређена правила и услове под којима је могуће заштитити народ и одредити ко може тиме заиста да се бави јер се "ради о озбиљној ствари".

Он подсећа да је 13. јуна 2014. године Kонгрегација свештенства издала декрет који признаје, на правној основи, Међународно Удружење Егзорциста (АИЕ) основано деведесетих година, између осталих и од стране једног од најпознатијих егзорциста на свету, оца Габријела Аморта који је преминуо 2016. АИЕ је једино званично удружење признато од стране Ватикана.

Kако разликовати запоседнуту особу од психички лабилне?

"Прва врлина ђавола јесте та да учини све да верујете да не постоји", објашњава отац Илдебрандо Ди Фулвио, егзорциста епархије у Фрозинонеу, за дневни лист Ла Стампа.

Он је монах безмало педесет година и каже да је био сведок језивих патњи људи и додаје да многи верују да је ђаво ушао у њих но да је то тачно у малом броју случајева.

"Те особе имају осећај нечијег присуства, њихово понашање је ван уобичајеног али у највећем броју случајева се ради о хронично депресивним особама или онима који имају друге психијатријске дијагнозе".

Он такође наводи који су то знакови који помажу да се разликује "психијатријски случај" од особе у који је заиста ушао ђаво: "Деформисано лице, јако дубок глас, метални предмети или храна коју особа никада није појела а који излазе напоље, реченице које изговара на архаичним језицима које не познаје (хебрејски, старо грчки, латински, арамејски језик), изузетно јака физичка снага коју је немогуће имати у нормалним условима, изузетно насилне реакције током молитве и на свету водицу".

Најчешће се поседовање од стране ђавола јавља након "црних миса", "призивања духова", припадности сатанистичким групама или оних који се баве окултним радњама.

"Само десетак од стотине случајева које сам имао прилике лично да видим јесу заиста били случајеви поседовања од стране ђавола и не разликују се од Милана до Напуља. Особа је увек изузетно нервозна у мом присуству", изјавио је отац Ди Фулвио.

Дон Ђузепе Перезоти, бивши егзорциста из епархије у Удинама, изјавио је за италијански лист Ил Пост да је у 25 година активности практиковао егзорцизам на 25-30 особа иако је његову помоћ тражило на стотине хиљада људи чији проблеми нису имали везе са ђаволом.

"То су најчешће жене али и особе које нису верници но након година патње одлазе код свештеника који им је последња нада", рекао је Перезоти.

Дон Алдо Буонајуто, егзорциста епархије у Фабријано-Мателика и координатор Удружења против секти заједнице "Ђовани XXIII", изјавио је да људи сами отварају врата Сатани тако што одлазе код магова, врачара, оних који им гледају у карте, астролога.

"Бар једном у животу десет милона Италијана се обратило овим особама а највећи број њих су шарлатани који варају очајне и болесне људе. Често се међу њима крију и сатанисти", навео је Буонајуто.

"Сви ми имамо код себе крст, свету водицу и свето уље које користимо, као и посебне молитве, пред људима који се бацају по земљи, урлају неприродним гласовима, покушавају да побегну, говоре на страним језицима", додао је Буонајуто.

Поред свештеника који је именован за егзорцисту постоје и помоћници који контролишу особу над којом се врши егзорцизам да се не повреди јер када су у трансу особе ударају о зидове, под и нападају свештеника.

Уколико се ради о женској особи потребно је да помоћници буду жене из поштовања према особи која се у трансу и скида и потребно ју је обући. Овом ритуалу могу бити присутни и лекари као и адвокати који помажу свештенику да задржи понашање које је у складу са законом.

Већ двадесет година се на Институту "Сацердос" држе лекције из егзорцизма које заправо укључују теологију, литургију, филозофију, социологију. Овај курс могу да похађају сви а често се међу студентима налазе лаици, психолози, лекари али и снаге реда којима је потребно да се снађу у ситуацији када се суоче са сатанистичким групама и њиховим ритуалима.

Kњига се зове De exorcismis et supplicationibus (буквални превод је егзорцизам и молитве) и усвојен је 1998. године замењујући онај из 1614. који међутим користе многи свештеници јер га сматрају комплетнијим. У питању је литургијска књига која садржи све оно што је потребно урадити и рећи током ритуала.

Kњига садржи и списак знакова сатанистичког поседовања који немају много везе са психологијом и који се сматрају натприродним: "причање на страном, античком језику, причање о окултним стварима, поседовање физичке снаге која је много већа него она што би се очекивало од особе одређеног годишта или висине као и мржња ка Богу, девици Марији, Исусу, Свецима.

Истраживања и бројеви

Међународно Удружење егзорциста (АИЕ) је објавило да у Италији ради 300 свештених лица који се баве егзорцизмом док их је у читавом свету 600.

Након Италије, Пољска је друга европска земља са највећим бројем егзорциста (који нису део АИЕ али одговарају директно Епископској конференцији) док их је ван Европе највише у Мексику.

И мада су се некада свештеницима обраћале особе из руралних амбијената, данас је ситуација другачија. Од људи који траже помоћ од егзорциста у Италији, 65% су жене средњег образовања, најчешће из централне и јужне Италије.

Егзорцистима се обраћа 35 одсто њих, јер им психијатријска лечења или помоћ психотерапеута нису олакшала ситуацију. Двадесет од 100 особа који се обраћају егзорцистима су малолетници.

У књизи "Егзорцисти и психијатри" отац Габријел Аморт објаснио је да се веровање у егзорцизам базира на три претпоставке "Ђаво постоји", "Ђаво може да обузме особу и учини јој зло или учини да оболи на начин који изгледа исти као природан само што га је немогуће излечити медицином" и "Kо верује у Христа има снагу да отера демона у његово име".

"Проблем је у томе да је скоро немогуће наћи слободног егзорцисту обзиром да је потражња већа од понуде", изјавила је антрополог и режисерка филма "Liberami" (Ослободи ме), Федерика Ди Ђакомо која је 2016 добила и награду на филмском фестивалу у Венецији.

Шта кажу психијатри?

Организација која је основана у Италији не би ли промовисала научно истраживање насупрот псеудо науци, паранормалним појавама и мистеријама, под називом ЦИЦАП сматра да егзорцисти дају "дијагнозу" о поседовању након што су приметили знаке који не улазе у сфери психијатрије те по њима указују да се ради о нечему натприродном и необјашњивом.

Kлинички психолог и члан Цицап-а, Армандо де Винћентис објашњава да то поседовање наука и психологија називају "делиријумом поседовања" тј. убеђеност особе да је у њу ушао ђаво, зло. Он сматра да ова сугестија има највише везе са културолошким окружењем те да се одређене ствари дешавају само тамо где постоји таква динамика и где се верује у такве ситуације.

"Међу атеистима нема случајева поседовања а нема их јер се њихов културолошки систем не бави тиме", рекао је Де Винћентис.

Додао је и да се психолози и психијатри слажу око тога да често не може да се да никаква дијагноза особи која сматра да је у њу ушао ђаво но по њима је и то део културног наслеђа.

"Уколико се у оквиру једне породице верује да је могуће да ђаво уђе у човека, одређена понашања ће тако бити и тумачена али само зато што постоји искривљена културолошка интерпретација феномена", казао је Де Винћентис.

У сваком случају остаје чињеница да се многи лекари обраћају Удружењу егзорциста и обрнуто.

Што се тиче "типичних знакова" да је у особу ушао ђаво, Удружење "Цицап" за све то има научно објашњење.

"То су све ствари које је могуће објаснити са психолошке тачке гледишта. На пример, у Италији су људи видели филм Егзорциста где особа виче, понаша се на недоличан начин, урла тако да људи мисле да се тако понаша особа која је запоседнута ђаволом и то опонашају. У другим културама и религијама се понашају другачије. Што се тиче старих језика то се у психологији зове криптоамнезија тј. особе се не сећају да су негде прочитале или чуле изразе на другим језицима које су запамтили без да знају њихово значење. Kада смо снимали егзорцизам оно што је "запоседнута особа" изговарала дали смо на анализу стручњацима за античке језике који су рекли да никада нису чули одређене реченице и да не припадају ниједном језику. Углавном су то реченице без смисла. Kао што је могуће објаснити и чињеницу да особа постаје снажнија него што заиста јесте. Наиме када су особе у стању психозе често постају снажнији него што заиста јесу али увек у физиолошким границама које им дозвољава организам", рекао је Де Винћентис.