Зашто и поред америчког позива на бојкот ОИ, Сеул и Токио не би да увреде Пекинг

Западне државе, традиционални војнополитички савезници САД, Велика Британија, Аустралија и Канада, у протеклих неколико дана јасно су се изјасниле да подржавају позив Вашингтона на дипломатски бојкот Зимских олимпијских игара у Пекингу, које треба да се одрже од 4. до 20. фебруара идуће године.

Mотиви администрације председника Џозефа Бајдена су "кршење људских права ујгурске националне мањине у Кини", које амерички и други западни медији већ месецима непрекидно и неуморно називају "геноцидом", као и оно што они виде као ограничавање грађанских слобода у Хонг Конгу и војнополитички притисак Пекинга на Тајван.

И док је спортистима из тих западних земаља лакнуло што, на њихово инсистирање ипак није дошло до потпуног бојкота Игара у Пекингу, како су то тражили поједини утицајни посланици у америчком и канадском парламенту, владама у источној Азији, које су војно-политички савезници Вашингтона, није лако да прихвате ни ту блажу форму бојкота.

Чои Јонг Кун, заменик министра иностраних послова Јужне Кореје, на чијој територији је стационирано око 28.000 америчких војника, приликом недавног гостовања на домаћем радију "ТБС", изјавио је да његова држава има намеру да одигра улогу каква доликује претходном домаћину, те да је "штафета олимпијских игара у североисточној Азији, од Пјонгчанга, преко Токија до Пекинга, врло смислена", што се може протумачити као наговештај да званични Сеул неће пратити вођство Вашингтона у односу на Игре у Пекингу.

Наиме, Јужна Кореја је 2018. године одржала Зимске олимпијске игре у градићу Пјончангу, који има нешто више од 40.000 становника и налази се на североистоку земље, на којима је учествовало близу 3.000 спортиста из више од 90 земаља. За њу, чињеница да је Пекинг домаћин следеће такве спортске феште представља повољну прилику да кроз сусрете спортских и државних функционера и преношење сопствених искустава у вези са организацијом зимских игара учврсти и продуби односе с најмогољуднијом земљом света, која је и највећи спољнотрговински партнер Сеула.

И Токио за сада резервисан

Такође, ове недеље је јапански премијер Фумио Кишида, у вези са питањем бојкота ОИ у Пекингу, дипломатски изјавио да ће његова влада донети одлуку која је у складу с интересима његове земље.

Званичници у Токију, када се изјашњавају о смерницама своје спољне политике или дају изјаве о војнополитичкој ситуацији у региону источне Азије, често у односу на своје комунистичке суседе изражавају идеолошки афинитет Вашингтона, говорећи о заједничким вредностима, као што су демократија и владавина права.

Овог пута, међутим, јапанска влада се, може се рећи, налази на мукама, јер су кинеске дипломате у више наврата изражавале подршку одржавању летњих олимпијских и параолимпијских игара у Токију, које су биле озбиљно угрожене пандемијом, па у том смислу јапански спортски функционери и држава имају једну врсту моралног дуга према Пекингу. То објашњава оклевање јапанске владе, која иначе осуђује Кину за непоштовање људских права у Шинђијангу и недостатак грађанских слобода у Хонг Конгу, да се брзо и недвосмислено одреди према америчкој иницијативи за бојкот Игара у Пекингу.

Дипломатски бојкот ЗОИ у Пекингу служи интересу САД и, у мањој мери, њених западних савезника, јер доприноси демонизацији и поткопавању угледа њиховог највећег геополитичког и идеолошког противника, што даље може да се искористи за оправдање других форми притиска, као што су разне врсте економских санкција и или слање војних ефектива у воде уз обалу Кине и на Тајван.

Далекоисточне државе попут Јужне Кореје и Јапана, које су не само економски, већ и географски и културно чвршће везане за Кину, могу више да изгубе од критичког симболичног геста какав је бојкот једног спортског догађаја – он би се, у контексту локалне културе, која инсистира на уважавању и пристојности, схватио не као слободарски активизам, већ као кршење правила етикеције, што не доликује озбиљним државама и појединцима.

Зато се може очекивати да ће оне, када су у питању Олимпијске игре, покушати да нађу начин да не увреде званични Пекинг.