Пораз узвишеног и приземног у истом дану – Европа се опрашта од Курца и Меркелове и тражи трећи пут

Себастијан Курц је био канцелар у два незавршена мандата. Први пут је пао због коалиционог партнера - Слободарске партије. Други пут је пао због властите афере са могућом корупцијом, односно поделом функција на местима моћи и новца.

Те оптужбе су још део текуће истраге Државног тужилаштва. Оно што већ сада делује извесно је да је пресудан био његов стил владавине који је многе иритирао.

"Од мојих политичких уверења нисам никад правио тајне - да свако ко ради мора бити у могућности да живи од свог рада, да се миграције не могу одвијати без контроле и да је потребно поставити границе. Не желим да тврдим да сам без грешке. Увек сам радио најбоље што сам могао, али сам наравно доносио и погрешне одлуке. Нисам ни светац ни преступник. Ја сам човек са врлинама и слабостима. Радујем се дану, макар то трајало годинама, када ће се оптужбе Тужилаштва показати као неосноване", рекао је Курц.

Вест да се Курц повлачи из политике је за саму Аустрију, али и за Европу много драматичнија него што се на први поглед чини.

Из врха конзервативне странке је већ посредно одаслана вест да садашњи канцелар Шаленберг нема интереса да постане шеф странке.

За аустријске прилике не долази у обзир да функције канцелара и шефа владајуће странке буду одвојене. У Немачкој је такво решење, наметнуто од Меркелове, појело конзервативну странку и коштало је избора.

"Сутра се састаје врх конзервативне странке, као што се може чути - све је већ речено и договорено. Карл Нехамер, досадашњи министар полиције, постаје шеф партије и канцелар", најављује уредница за унутрашњу политику политику државне телевизије ОРФ Клаудија Данхаузер.

"За једне месија, за друге враг" 

Политиколог Петер Филцмајер каже да је улогу Себастијана Курца у аустријској политици могуће објаснити на два супротна начина.

"За једне је био месија, за друге враг. За своју партију је био благослов. Што се мене тиче био је мајстор комуникације, а не нових садржаја", истиче Филсмајер.

Шаленберг са својих петнаест минута власти постаје оптерећење за странку и за земљу и то без властите кривице. Али ако Нехамер постане шеф партије и канцелар, тешко да ова влада опстаје.

"Нехамер није само неко ко долази из војске, он и размишља војнички. Ако партија одлучи да га постави за канцелара, он прихвата, али ту видим два проблема. Прво, ништа га у биографији није водило ка тој функцији. Друго, као министар полиције који заговара рестриктивну миграциону политику и заговара протеривања миграната, он је отворена провокација за Зелене", каже Филцмајер.

Паралела са одласком Меркелове је само симболичке природе. Ангела Меркел је политику водила као да је налог добила са највишег етичког нивоа, као божју легитимацију. Курц је био мајстор технократа, модерни Макијавелијев принц који је етику и морал спустио на овде и сада, на странку, нацију и групу.

Сад одлазе обоје, што значи да је у европској политици у једном дану и узвишено и приземно доживело пораз. Тражи се трећи пут.