Читај ми!

Либија, Хафтар против Гадафија

Наоружани и маскирани припадници јединице блиске Калифи Хафтару још једном су запосели судницу у Сабхи, како би спречили адвоката Сејфа ал Ислама да поднесе жалбу на одбијање његове кандидатуре, јављају либијски медији.

Судије и службеници суда у Сабхи, по други пут за свега неколико дана, нису успели да уђу у канцелрије, јер су их у томе спречили маскирани и наоружани припадници јединице блиске једном од председничких кандидата.

Либијски медији јављају да су на камионетима паркираним око зграде суда виљиви амблеми 115. бригаде "Тарик бин Зијад", која је део снага под командом самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара који, такође, има председничке амбиције.

На тај начин, расправа о жалби Сејфа ал Ислама је одложена на неодређено време, јер препреку даљем поступку, осим наоружаних војника, представља и чињеница да је један од судија одбио да се појави на послу.

Либијска изборна комисија одбацила је пре недељу дана кандидатуру Сејфа ал Ислама.

"Мач ислама" како у преводу са арапског језика гласи име Сејфа ал Ислама, неће моћи да се кандидује за председника Либије, јер се његово име налази на потерници Међународног кривичног суда и локалног војног правосуђа.

Либијска изборна комисија првобитно је потврдила кандидатуру Гадафијевог сина, али је та одлука разбеснела Веће стараца у некадашњем центру побуне, Мисрати, које је становнике Либије позвало да бојкотују изборе.

Одлука изборне комисије, ипак, није била коначна, јер је законски одређено да коначну реч о судбини кандидатуре Сејфа ал Ислама има либијско правосуђе.

Децембарски председнички избори су кључни део плана Уједињених нација за окончање десет година дугог хаоса који влада у Либији. Парламентарни избори, који је према првобитној идеји требало да буду одржани истовремено са председничким, већ су померени за средину фебруара.

До сада, кандидатуре за председничке изборе поднело је 98 особа, саопштила је изборна комисија, од чега 73 у Триполију, 12 у Бенгазију и 13 у Сабхи. До сада је одбијено чак 25 кандидата.

Осим Сејфа ал Ислама, кандидатуру су поднели и бивши министар полиције Фати Башага, командант војске источног дела земље Хафтар Калифа, бивши председавајући либијског парламента Агуила Салех Иса, бивши либијски премијер Али Зеидан и некадашњи амбасадори Ариф али Најед и Ибрахим Дабаши.

Калифa Хафтар, чије су снаге запоселе суд, некадашњи је Гадафијев човек од поверења, политички затвореник, протеже Централне обавештајне агенције и, на концу, руски савезник.

Хафтарова офанзива на Триполи 2019. године окончана је после жестоких борби које су делове престонице оставиле у рушевинама, испод којих су, како тврде ривалске групе, скривене масовне гробнице жртава његових снага.

Хафтар је у више наврата демантовао те оптужбе, али је неколико људи иницирало подизање оптужница пред америчким судовима. Пред судом у Вирџинији је оптужен да је, током опсаде Триполија, "изгладњивао" људе који су се налазили на супротној страни фронта, па су били принуђени да "једу корење и траву". Оптужбе за серију убистава које су починиле његове снаге односе се на опсаду Бенгазија 2016. године.

Сматра се да је његов утицај у доброј мери смањен после неуспеха похода на Триполи, али га и даље прати "слава" коју је покупио док се борио против Израела током Јомкипурског рата и нешто касније, када је с групом официра планирао побуну протиф Гадафија.

После три године проведене у затвору, преселио се у Америку где је живео у непосредној близини седишта Централне обавештајне службе у Ленглију. У одсуству, Гадафијев суд га је осудио на смрт, а после грађанског рата био је један од главних команданата војске нове државе.

"Најмоћнији командант", како су га звали противници, покренуо је 2014. године офанзиву против исламиста који су ратовали на страни Општег националног конгреса, што је на концу прерасло у нови грађански рат у Либији.

Његова, као и кандидатура Сејфа ел Ислама су на мети озбиљних критика Запада, мада су дипломате из тих држава склоне ставу да би стварну моћ ове двојице кандидата ваљало испробати на гласачким местима.