Нобелова награда као штит и претња – ко је Марија Реса

На Балкану мало ко је чуо за Марију Ресу, филипинску новинарку-истраживача, која предводи борбу против вансудских погубљења, застрашивања новинара и корупције у својој земљи.

Увек насмејана и добро расположена, малена Ресо, међутим, у источној Азији је познато лице, поготово у земљама које су војни и политички савезници САД, те се у медијском извештавању ослањају на америчке телевизијске станице и листове.

У објашњењу које прати доделу Нобелове награде за мир, комитет у Ослу навео је да Реса и Муратов заслужују ту почаст за свој "труд да очувају слободу изражавања, која је предуслов за демократију и трајни мир."

За филипинску новинарку даље се каже да она "користи слободу изражавања за разоткривање злоупотребе моћи, употребе насиља и растућег ауторитаризма у својој земљи".

Миљеник америчких и других западних медија

Ресо, која је директор и главни уредник филипинског сајта "Раплер" је, као храбри борац за људска права, миљеник неолибералних западних медија, нарочито америчких, пре свега стога што се опире режиму ексцентричног филипинског председника Родрига Дутертеа.

Њему у Вашингтону на душу стављају не само одговорност за сурови рат против дроге у којем је без суђења погубљено више хиљада дилера, наркомана и невиних цивила, већ посебно то што се оглушио о савете америчког амбасадора у Манили у вези демократије и људских права и с њим заратио, те покушао геополитички заокрет према Пекингу како би учврстио своју позицију у препирци са САД.

Реса не само што се супротставља Дутертеу, његовим отвореним и неретко шокантним претњама медијима и политичким противницима, већ је у раној младости живела у САД, где је и похађала угледни универзитет Принстон, па је и због тога особа према којој Американци осећају афинитет.

Педесетосмогодишња новинарка, која је по струци професор енглеског, је пре Нобела добила неколико престижних новинарских награда, међу којима и ону коју додељује УНЕСКО, и била проглашена личношћу године у избору америчког часописа "Тајм". Она је и аутор две књиге о тероризму у југоисточној Азији.

Нобелова награда, штит од прогона и претњи? 

Реси ће Нобелова награда значити не само професионално и финансијски, већ и у смислу да ће је, као сада већ светски познату личност, донекле заштитити од прогањања – она је већ хапшена, а њен сајт ометан по разним основама, почев од оптужби за клевету до оптужби за избегавање плаћања пореза.

Дутертеу, којем је остало још шест месеци до краја шестогодишњег председничког мандата и који је изјавио да ће се по његовом истеку повући из политике, избор Ресе за лауреата не само што неће бити драг због пажње коју скреће на његове поступке, већ ни због тренутка у којем се десио.

Наиме, управо крајем прошлог месеца Међународни кривични суд у Хагу, правни орган Уједињених нација, званично је покренуо истрагу против одговорних за масакре на Филипинима у којима су полиција и самоорганизовани добровољци за време Дутертеовог председниковања побили, верује се, око 12.000 људи, углавном дилера и наркомана, којима није била пружена прилика да изађу пред суд и бране се. (Снаге реда су званично признале више од 6.000 жртава својих акција.)

Мада ће суд у Хагу тешко успети у томе да приведе 76-годишњег Дутертеа правди и у случају да се докаже његова кривица за вансудска погубљења, нарочито у случају да на предстојећим председничким изборима победи његов савезник и партијски колега Фердинанд Маркос Млађи, Ресина Нобелова награда њему може деловати као претња јер му се њоме на известан начин говори да су очи моћних земаља Запада и даље уперене у њега.