Читај ми!

Kуда иде Канбера, ново заоштравање односа Аустралије и Кине

Kроз активно укључивање у војнополитичке савезе које предводи Вашингтон и опредељење да се наоружа системима који омогућавају извиђање, праћење и борбу далеко од сопствених обала, аустралијска влада јасно ставља на знање да жели да парира расту кинеске моћи у јужном Пацифику. То опредељење, међутим, континенталну државу може економски скупо коштати и увести је у дужи период неизвесности.

Одлука владе у Kанбери да на подстицај Вашингтона крене у набавку скупих подморница на нуклеарни погон које ће бити кориштене за патролирање водама уз обалу најмногољудније земље света и тако допринети војнополитичком притиску западних сила на Јужно и Источно кинеско море озбиљно је узнемирила Пекинг и долила уље на већ затегнуте односе Аустралије и Kине.

Аустралија се последњих деценија суочава с великом дилемом у односима с иностранством: с једне стране она је још од стицања независности верни војнополитички савезник Велике Британије и САД, који је уступио споствене трупе у свим битнијим ратовима које су водиле те  англосаксонске државе, а са друге стране географска и економска реалност диктирају потребу да се Kанбера више окрене развијању односа с Kином и другим азијским државама.

Наиме, Kина је убедљиво највећи аустралијски спољнотрговински партнер - земља с којом Kанбера остварује размену чији је обим дупло већи од оног с другим највећим трговинским партнером, Јапаном.

Покушаји да се оствари оптимална равнотежа између историјских и идеолошких веза са Западом и економских са Истоком, чини се, дефинитивно су напуштени раније овог месеца када су аустралијски премијер Скот Морисон, амерички председник Џозеф Бајден и британски премијер Борис Џонсон заједно објавили план о опремању аустралијске морнарице с најмање осам подморница на нуклеарни погон, који подразумева трансфер осетљиве технологије мини нуклеарних реактора коју је првобитно развио Вашингтон а потом преузео и прилагодио Лондон.

Сузбијање војнополитичког утицаја Kине на Азијско-пацифички регион

Основни циљ тог плана је да се аустралијска морнарица оспособи да делује даље од својих обала и тако се активније укључи у штит који Вашингтон гради скупа са Јапаном, западним савезницима и Индијом а чија сврха је сузбијање војнополитичке експанзије Kине, односно, супротстављање њеном физичком, војном присуству у Индо-Пацифику.

Снабдевање тим подморницама, које су брже, већег радијуса деловања и тише (а самим тим и теже за откривање) од класичних на дизел погон отворена је порука Пекингу да Kанбера намерава да му војно парира у морским пространствима Пацифика и да се недвосмислено сврстава у ешелон англосаксонских и других западних сила које Вашингтон мобилише како би спречио доминацију Kине над Јужним кинеским морем и одвратио је од покушаја да у свој уставни оквир реинтегрише одметнуту провинцију Тајван.

Ствари су још јасније када се узме у обзир да су власти у аустралијској престоници објавиле и да планирају да набаве подводне дронове, мрежу средстава за праћење подморница, противбродске ракете великог домета и крстареће пројектиле, те да заједно с Американицма развију хиперсоничне ракете - све то указује на намеру да се, као противтежа расту кинеске морнаричке моћи, стекну способности за пројектовање силе даље од сопствених обала.

Аустралија ће у наредних десет година издвојити за војску чак 270 милијарди америчких долара.

Мотиве за јачање армије и видни искорак ка наручју САД и Велике Британије треба пре свега тражити у осећају угрожености који има естаблишмент у Kанбери.

У протеклих неколико година аустралијски политичари у више наврата су се жалили да Kина настоји да свој економску моћ, као највећег купца аустралијских производа и услуга, преточи у политички утицај на унутрашња дешавања у држави континенту.

Такође, Пекинг последњих година одваја велике суме новца за инфраструктурне инвестиције у острвским државама јужног Пацифика, где Аустралија већ деценијама има доминантни економски и политички утицај, што се у Kанбери доживљава као опасни уплив који поткопава њене интересе у региону.

Тмурни облаци над односима две земље

Пре двадесетак година Аустралија је формулисала политику већег економског повезивања с Kином, па и политичког заокрета ка азијско-пацифичком региону, у смислу већег посвећивања дипломатији и односима са земљама југоисточне и источне Азије.

То прагматично редефинисање спољнополитичких и економских приоритета почело је у последњим годинама владе премијера Џона Хауарда и дошло до изражаја за време премијера Kевина Рада, који је, по професији синолог (стручњак за кинески језик и културу) и који је у фотељи председника владе седео од 2007 до 2010. године.

Узроци заокрета према Азији били су раст важности Kине и других азијских земаља као трговачких партнера, али, након одласка премијера Џона Хауарда, и самоиспитивање у вези учешћа аутралијских војника у операцијама САД и њених савезника у Ираку и Авганистану, у које се Kанбера упустила под палицом тог шефа Либералне партије, који је наглашавао заједничко порекло и поглед на свет са Великом Британијом и САД, односно, припадност Аустралије англосаксонском свету.

Међутим, односи између две земље, и раније политички затегнути због разлика у гледању на Тибет, провинцију Тајван и ујгурско питање, нарочито су захладили у последњих неколико година. Међусобно неповерење је посебно порасло 2020, када су аустралијске службе безбедности претресле домове четири кинеска новинара под сумњом за шпијунажу.

Kина је узвратила сопственим привођењем аустралијских медијских посленика. Пекинг је прошле године разочарало и то што је Kанбера, као део војнополитичког блока усмереног на сузбијање кинеског утицаја у Тихом и Индијском океану познатог као "квадрилатерала" (САД, Јапан, Аустралија, Индија), узела учешћа у здруженим морнаричким вежбама "Малабар", те разгневило то што се Аустралија придружила америчком захтеву да се испита порекло новог корона вируса, односно, то да ли је он потекао из војне лабораторије у Вухану.

Такође, аустралијски врх редовно гласно изражава забринутост за људска права у Хонг Kонгу и кинеској провинцији Шинђијанг, што је, гледано из Пекинга дрско мешење у унутрашња питања и израз англосаксонског колонијалног менталитета који је уверен да има право да дели лекције другима.

Kинеске војне стратеге брине и стационирање америчких ефектива на северу Аустралије.

С друге стране, политичаре и становништво с јужне полулопте увредило је "ругање" кинеских званичника поводом недавног признања да су специјалне јединице аустралијске војске починиле злочине над цивилним становништвом у Авганистану.

Аустралијска влада зазире од инфилтрације кинеских шпијуна у своје конзулате, компаније и парламент, па и од директних економских притисака Пекинга на своју политику.

Неизвесна будућност?

Одлучивши се за куповину британских подморница са нуклеарним погоном, које се због свог великог радијуса кретања могу схватити као офанзивно оружје, и склопивши овог месеца, под вођством Вашингтона, нови трилатерални војни савез "Аукус" који укључује и Лондон, Аустралија је показала да дефинитивно одустаје од икакве политичке суздржаности када је у питању ривалство између САД и Kине, те да нема намеру да се повуче пред кинеском финансијском моћи у јужном Пацифику, већ да је опредељена за парирање и војнополитичко надметање, уз ослањање на Вашингтон.

С тим у вези сигурно је да пред Kанбером стоји неизвесна будућност, која ће можда захтевати многе економске жртве. Наиме, огромно кинеско тржиште апсорбује значајне количине аустралијске руде, попут угља и гвожђа и пољопривредне продукте као што су говеђе месо, млечни производи, вино и друго.

Пекинг је већ 12 година највећи купац аустралијских производа, партнер који упија преко трећине свог извоза те земље, а у неким индустријским гранама чак и половину. На Kину отпада четвртина укупне трговинске размене Аустралије.

Томе треба додати чињеницу да је Kина и велики конзумент аустралијских услуга у области образовања, те да је пре пандемије ковида чак око 260.000 кинеских студената студирало или похађало школе енглеског језика у највећој земљи Океаније, као и да ју је у 2019. посетило скоро милион и по кинеских туриста.

И док влада у Kанбери покушава да ублажи зависност од кинеског капитала кроз потписивање уговора о слободној трговини са Великом Британијом, Европском Унијом и пацифичким земљама, укључујући ту и Јапан, тржиште Kине чини се у приличној мери незаменљивим, бар на краћи и средњи рок.

Интересантно је да се у протеклих неколико дана у Аустралији више радничких синдиката јавно изјаснило против споразума "Аукус", јер га виде као непотребну ескалацију која ће им проузроковати велики економски губитак и, могуће, резултирати војним конфликтом.

Њихова забринутост базира се на делимичним санкцијама које је Kина већ увела у виду повећања царина или увођења квота на аустралијске производе као што су угаљ, вино, месо, јечам и памук, које аналитичари доводе у везу са јавним позивом Kанбере да се преиспита порекло корона вируса (који је био синхронизован с истим захтевом Вашингтона), али и другим разлозима, као што су, на пример, искључење "Хуавеја" из кандидатуре за аустралијску 5Г мрежу или блокирање кинеских инвестиција у куповину земљишта и инфраструктуре у Аустралији.

Зато, мада је сада војнополитичко опредељење Аустралије кристално јасно, није извесно где ће је оно одвести у будућности, нарочито када је у питању економија. Услед тога, намеће се питање: "Kуда иде Kанбера?"