Читај ми!

Висока цена верности Вашингтону, трвење са Кином Аустралију може скупо да кошта

У току је ескалација вишемесечних, па може се рећи и вишегодишњих тензија између влада у Kанбери и Пекингу. Аустралија, која идеолошки и безбедносно настоји да гласно подржи САД, ризикује огромну економску штету сукобљавајући се са својим убедљиво највећим трговинским партнером - Kином.

Аустралијско-кинески односи досегли су најнижу тачку у последњих педесет година, слажу се аналитичари у Азијско-пацифичком региону.

Пре неколико дана портпарол Министарства иностраних послова Народне Републике Kине Џао Лиђијан објавио је на друштвеној мрежи Твитер фото-монтажу у којој је приказан аустралијски војник како, самозадовољно се церећи, држи крвави нож на гркљану авганистанског детета, уз саркастични коментар: "Не бојте се, ту смо да вам донесемо мир".

То је била алузија на вест да је истрагом коју је покренула влада у Kанбери утврђено да су припадници аустралијског контингента у Авганистану од 2009. до 2013. из обести усмртили 39 авганистанских цивила и ратних заробљеника. 

Аустралијски премијер Скот Морисон сместа је позвао званични Пекинг да се извини, али кинески званичници то не само што нису услишили, већ су одмах упутили оштре критике на рачун Аустралије за злочине које су њени војници починили у Авганистану.

Гледано из Пекинга, Аустралија је превршила меру. 

Освета за увреде из Аустралије?

У априлу дипломатске кругове у Азијско-пацифичком региону изненадио је гласни захтев аустралијског премијера Скота Мориса да се спроведе међународна истрага о томе одакле је потекао нови, смртоносни коронавирус, што је практично, било сугестија да су кинеске власти на неки начин одговорне за светску пандемију и да нису изнеле сву истину о том патогену.

Та инцијатива аустралијског лидера практично је послужила као подршка америчком председнику Доналду Трампу који се пред јавношћу у својој земљи правдао за велики број жртава од ковида, отворено оптужујући кинеске власти за пандемију.

Потом, у јуну, аустралијска полиција и обавештајне службе су извршиле претрес домова четири кинеска новинара који раде у тој земљи. 

Пекинг је несумњиво иритирало и активно учешће Kанбере последњих месеци у разговорима Kвадрилатералног форума за дијалог о безбедности, који поред Аустралије, чине иницијатор САД, Јапан и Индија, и чија је сврха разматрање начина да се војно и политички обузда ширење кинеске моћи у региону Тихог и Индијског океана.

Реч је о отворено антикинеском безбедносном механизму који у своје окриље настоји да привуче и друге азијске државе, попут Филипина и Вијетнама, и који функционише као противтежа аспирацијама Пекинга према Тајвану и острвима и водама у Јужнокинеском мору.

Даље, почетком новембра аустралијски ратни бродови су се по први пут од 2007. године придружили заједничкој морнаричкој вежби САД, Јапана и Индије "Малабар".

Искључивање Хуавеја из пројеката за 5Г мрежу у Аустралији на миг из Вашингтона је још један потез аустралијске владе који је разочарао Пекинг. Исто као и недавно увођење ограничење права страних (читај: кинеских) субјеката да купују обрадиву земљу и електричну мрежу у Аустралији, односно, блокирање десетак кинеских инвестиција у инфраструктуру и пољопривреду.

Наравно, треба поменути и дугогодишње аустралијске придике Пекингу о правима мањина на Тибету и у провинцији Шинђијанг, о слободи штампе, демократији у Хонгконгу и слободи пловидбе у Јужнокинеском мору.

Хладни рат Kанбере и Пекинга

Ове потезе влада у Kанбери је повлачила јер се осећа угроженом од растућег економског утицаја НР Kине на своју земљу, који се претаче и у политички утицај.

Такође, врло битно, Аустралија себе види као део Западне цивилизације а своју безбедност везује за Сједињене Америчке Државе, које желе да Kанбера не само удоми америчке снаге на свом тлу, већ и да ојача сопствене војне ресурсе и стави их на располагање за заштиту америчких интереса у Јужном Пацифику и источном делу Индијског океана, који се представљају као универзални, као заштита слободне пловидбе и трговине.

Наравно, кинеска држава није седела скрштених руку. Одмах након позива аустралијског премијера на истрагу о пореклу новог коронавируса Kина је увела високе тарифе на увоз јечма, и говедине из Аустралије. Тој листи у новембру су придодати и вино, шећер, дрвна грађа и друго.

У јуну, у постојбини кенгура и коала, емуа и платипуса забележена је и серија кибернетских напада на владине агенције и предузећа, за које се сумња да су потекли из Kине. 

У септембру, као одговор на претходно узнемиравање кинеских новинара у Аустралији од стране обавештајних структура домаћина, власти у Пекингу подвргле су испитивању два аустралијска новинара, који су потом напустили ту азијску државу.

Kинеске власти такође су упозориле своје грађане да се, због расне дискриминације и насиља, уздрже од студирања у Аустралији, где је прошле године, углавном о свом трошку, учило чак 212.000 младих Kинеза.

У Аустралији, иначе, живи око 1,2 милиона људи кинеског порекла, од којих су многи прва генерација досељеника.

Висока цена трвења с Пекингом

Kанбера у последњих шест месеци, чини се, настоји из петних жила да се политички и војно ангажује на широком пространству азијскопацифичког региона и Индијског океана у одупирању кинеским геополитичким амбицијама, али и да се истакне у медијском блаћењу Пекинга.

Међутим, чињеница је да је Kина већ 13 година највећи аустралијски трговински партнер и 11 година заредом највеће одредиште за аустралијски извоз.

И док, по подацима из 2018, континент-држава пласира чак 34,7 одсто свог извоза у најмногољуднију државу света, само четири процента кинеске спољне трговине отпада на Аустралију. У тој години аустралијски извоз у Kину је био више него дупло већи од извоза у Јапан, земљу која је други највећи трговински партнер Kанбере. Од извоза, у касе привредних субјеката у Аустралији 2019. године се из Kине слило чак 103 милијарде америчких долара.

У протеклих десет година друга највећа светска економија убризгала је у Аустралију и око 34 милијарде америчких долара кроз директне инвестиције. Такође, континент на јужној полулопти прошле године је посетило близу један и по милиона кинеских туриста. 

Зато се може сматрати да са својих 25 милиона становника Аустралија, снажно подстакнута од САД, последњих месеци покушава да кинеском Голијату са 1,4 милијарде становника зада дипломатске ударце који, реално, надилазе њену "боксерску категорију", односно, тежину. 

То је, наравно, може доста скупо коштати. Док су у годинама након финансијске кризе 2008. земље широм света бележиле економски пад, Аутралија је једина остваривала раст и то захваљујућој снажној потражњи за њеним рудама и храном из Kине.

Овог пута ситуација врло лако може бити обрнута. У време када након економске депресије изазване пандемијом, паралелно са масовним вакцинисањем, диљем света започне раст Аустралија би због сукоба са Пекингом могла да заостане.

Наиме, економисти оцењују да би даље увођење високих царина на робу из Аустралије и кинеско преоријентисање на увоз из других земаља, те пад туристичке посете из најмногољудније државе света, могло да умање обим аустралијске економије за чак шест процената.

Губици су већ сада осетни, а могли би да буду огромни, па и фатални, пошто многе гране аустралијске индустрије остварују од 25 до 50 (па и више) посто извоза у Kину. Ово нарочито важи за продају угља, руде гвожђа, гаса, метала, те многе пољопривредне производе као што су путер, сир, говеђе месо, јечам, вино и други.

Рањиви заменик светског шерифа

Влада премијера Скота Морисона, лидера Либералне партије, тако, чини се, наставља страначку линију коју је почетком овог века установио бивши председник владе Џон Хауард, који је ентузијастично прихватио идеју тадашњег америчког председника Џорџа Буша млађег да његова земља у Азијско-пацифичком региону преузме улогу америчког заменика.

Мада је ослањање Аустралије на "светског полицајца", САД, у сфери националне безбедности донекле разумљиво с обзиром на огромну економску и војну моћ коју је Пекинг стекао у последње три деценије, прегласно истицање идеолошког афинитета са Вашингтоном и често прозивање Kине у вези демократије и људских права чине се претераним, па и самодеструктивним. 

Истицање проблема људских права у Kини влади у Kанбери, може се рећи, служи као оправдање за гласно заступање америчких интереса у региону и за (планирано) ангажовање аустралијских војних ефектива у патролама у Јужном кинеском мору скупа са другим чланицама Kвадрилатералног форума за дијалог о безбедности (САД и Јапаном), поготово што због географске удаљености, традиционално, врло мали проценат аустралијског становништва доживљава Kину као претњу по безбедност своје земље. 

Наравно, интереси Аустралије, као регионалне силе, протежу се и ван њених граница, на острвске државе у Јужном Пацифику, где је Kина економски и политички све присутнија, па је јасно да Kанбера није сасвим без добитка када настоји да, делујући као амерички заменик, покаже зубе Пекингу.

То безбедносно и политичко самоистицање у односу на другу највећу светску економију и најмногољуднију земљу на планети, међутим, мораће да буде блаже и одмереније, јер би у противном економска штета могла да буде толика да, у крајњој инстанци, Аустралију ослаби и политички и војно.