Почело суђење у случају "Дизелгејт", без главног осумњиченог на оптуженичкој клупи

Прошло је скоро у дан тачно шест година од када је раскринкан скандал "Дизелгејт". Америчка Агенција за заштиту природне средине, 18. септембра 2015. послала је писмо Фолксвагену у САД и највећем европском произвођачу аутомобила указала на то да лабораторијски измерене вредности издувних гасова немају никакве везе с вредностима штетних гасова у свакодневном раду. Наведено је да би то требало под хитно да се коригује.

Фолксваген је неколико дана касније морао да призна да је помоћу софтвера манипулисао вредности издувних гасова код дизел-мотора. То је показало да су количине азотног оксида у лабораторијским условима кудикамо мање него у нормалном погону на улици.

Без шефа у судници

Укупно се радило о више од девет милиона возила произвођача Фолксваген, Ауди, Сеат и Шкода, која од 2006. до 2015. уопште нису смела да буду одобрена због илегално уграђеног софтвера.

Не само да су она и у Европи и у САД доспела у саобраћај, већ је и преварантски софтвер требало да буде "даље развијан и усавршаван".

У Брауншвајгу је због тога данас почео опсежни процес због преваре. Оптужено је пет некадашњих водећих менаџера концерна Фолксваген, од којих један због болести не може буде саслушан.

Реч је о некадашњем председнику Управног одбора Мартину Винтеркорну. Још увек није познато када ће тај 74-годишњак морати да се појави пред судом.

Експерт за аутомобиле и директор истраживачког института у Дуизбургу "Center Automotive Research", рекао је за Дојче веле да од овог процеса очекује "да у фокусу буде испитивање у вези с некадашњим генералним директором Мартином Винтеркорном".

Он се осим тога нада да ће Државно тужилаштво успети у својим захтевима да се Винтеркорн ускоро појави пред судом.

Прете затворске казне

Свој петорици оптужених Државно тужилаштво пребацује да су знали за манипулације. Осим оптужби за комерцијалну и здружену превару, ту су и оптужбе за криминална оглашавања и утају пореза јер хиљаде аутомобила који наводно испуњавају услове одређене класе емисије штетних гасова, ослобођени су пореза. Генерално гледано, само за комерцијалну и здружену превару прети и до десет година затвора.

Колико је до данас познато, оптужени су у својим исказима изјавили да су, или о својим сазнањима информисали претпостављене и због тога не сносе одговорност, или негирају да су знали за манипулације.

Али, то не би могло да важи и за некадашњег председника Управног одбора Винтеркорна, сматра Фердинанд Дуденхефер.

"Мало је вероватно да неко на врху није имао појма. То се посебно односи на Мартина Винтеркорна који је упућен до у најситније детаље", каже Дуденхефер.

И Штефан Брацел, директор независног истраживачког института "Center of Automotive Menagment" на Високој стручној школи за привреду у Бергиш-Гладбаху би се, како каже за Дојче веле, веома зачудио када Винтеркорн наводно не би имао појма.

Винтеркорн је себи зацртао циљ да претекне највећег јапанског конкурента - Тојоту, као највећег произвођача аутомобила на свету.

"Желео је да нађе решење како да се супротстави Тојотиним хибридним моделима с чистим дизелом. Због тога не могу да замислим да он није потанко испитао како су његови сарадници дошли до тога", каже Брацел.

Није једини процес

У сличном процесу који је почео пре годину дана пред Земаљским судом у Минхену одговара Руперт Штадлер, некадашњи шеф произвођача Аудија, који је део породице Фолскваген, као и још тројица менаџера ћерке-фирме Фолксвагена из Инголштата.

Од откривања афере у вези с издувним гасовима, Фолксваген се бори са читавим низом тужби у Сједињеним Америчким Државама и Немачкој, а међу њима су и тужбе приличног броја преварених купаца.

Све то је до сада Фолксваген коштало више од 32 милијарде евра. Највећи део тога су надокнаде штете и казне у САД. Истраге су у току и против више десетина других окривљених у концерну.

Након што је обзнањена димензија преваре, Мартин Винтеркорн се повукао с функције. У то време је тај најбоље плаћени немачки директор, рекао да "није био свестан никаквог прекршаја".

"Господин Винтеркорн није имао ранија сазнања за циљану употребу забрањеног софтвера", изјавио је његов адвокат Феликс Дер.

Спорни договор

Након интерне истраге једне адвокатске канцеларије у јуну 2021, Фолксваген је са Винтеркорном и другим осигураницима од личне одговорности, постигао договор.

Ту се радило о прекршајима против обавеза у акцијском праву - на суду су пронађени доказе о немару, али не и о намери.

Винтеркорн је стога Фолксвагену морао да плати 11,2 милиона евра. Укупна сума износи више од 280 милиона евра, а укључује и потраживања од бившег шефа Аудија Руперта Штадлера, као и од бивших директора Волфганга Хаца и Штефана Книрша.

Тај поступак је наишао на критике. Представници партије Зелених у Доњој Саксонији критиковали су то што је влада у Хановеру, као други највећи дионичар Фолксвагена, подржала споразум пре него што је суд могао јавно да објави доказе.

Правни систем на испиту

Штефан Брацел се нада од "Дизелгејт" процеса да ће "заиста доћи до правне ревизије".

Морало би, каже, да се покаже да, уколико се утврди штета, не само мали у средњем менаџементу, већ и они на водећим функцијама морају да одговарају за штету коју су нанели.

Експерт за аутомобиле Дуденхефер жали се на немачки правни систем и сматра да он није у стању да разјасни велике скандале.

У САД, где су већ неким сарадницима Фолксвагена изречене затворске казне, то иде лакше због тога што "правило крунског сведока игра важну улогу".

Дуденхефер захтева да се размисли о томе, како "у немачком правном систему такви прекршаји могу брже да се процесуирају", а и да одговорни претрпе "јаче консеквенце" .