Пилот Јовица Рајхл о Кабулу после уласка талибана: Многи желе да побегну, једини начин је авионом

Ситуација у Кабулу се не смирује. Како је изгледао дан када је тамо све почело, за РТС говори пилот Јовица Рајхл.

Господине Рајхл, Ви сте два дана пре тог 15. августа допутовали у Кабул. Сваки пут када летите за Авганистан, донекле сте свесни да би могло да буде опасно. Али, да ли је овог пута нешто указивало на то да би та недеља могла да промени слику која траје две деценије у Авганистану?

- Потпуно је све било нормално, исто као и месецима раније. До самог 15. августа није било никаквих посебних процедура, с тим што се то јако брзо десило. Ни сами Авганистанци у Кабулу нису знали.

Где сте ви били када сте добили вест да су талибани заузели Владу?

- Ја сам тог јутра 15. августа на позив шефа пилота, који је Авганистанац, отишао у фирму, у оперативни центар, на разговор, да бисмо прелетели следећег дана, 16. августа у вечерњим сатима, да прелетимо, односно да пребазирамо авионе ван Авганистана. Ја сам дошао са једном намером ујутру, нисам био у униформи, био сам цивилно обучен. Тако да је око 15 сати већ направљен списак авганистанских грађана да се пребазира авион, да се прелети с њим. 77 путника је било.

Каква је била атмосфера када сте кренули ка авиону и када је требало да полетите?

- Нико није био тамо, нити припадници безбедности, нити полиција, нити било ко. Одједном, после непуних 2, 3 минута, маса људи је нагрнула са обе стране. Негде су пробили. Нису нормалним путем, да ли су прескакали зидине, али је маса људи била. Свако је хтео да уђе у авион.

Како сте се кроз ту масу домогли до авиона?

- Сви су се пењали на авион, а ми смо иза авиона полако прошли и отишли у правцу нашег авиона. Имали смо среће само што нико није кренуо за нама. Никада нисмо палили светло да не бисмо били видљиви за некога ко би можда пуцао на авион. Тако да смо стартовали моторе и неприметно смо стигли до полетне стазе, али без икакве дозволе. Мене је једино било највише страх да не крене та маса према нама, према авиону, јер не бисмо могли да се померимо са те позиције.

Ви сте у томе успели, авион је прво слетео по гориво, а затим у Кијев, па сте дошли у Скопље. Прошло је две недеље, како вам сада изгледају дешавања на истом том аеродрому у Кабулу?

- Народ у Авганистану се јако плаши од новог режима, јер би многа права била ускраћена. Тако да свако тражи неки излаз, пошто је таква планинска земља, цела са пустињама и планинама, једини пут је авион. Када сам после вратио филм, свакако је стрес, јер то је ситуација где је неко искуство које ником не бих желео да се деси.

Хвала Вам најлепше на разговору за РТС.