Читај ми!

Део кинеске ракете неконтролисано кружи око Земље, не зна се где може да падне

Део ракете којом је лансиран први кинески модул за свемирску станицу Тјанхе пада на Земљу, а не зна се на коју локацију на планети би могао да падне. Пад се очекује 10. маја.

Језгро ракете високо 30 метара ракете "лонг марч 5Б" лансирало је модул "Небеска хармонија" у Земљину орбиту 29. априла, преноси Гардијан.

Затим је "лонг марч 5Б" ушао у орбиту, чиме је настала могућност за један од највећих неконтролисаних улазака у атмосферу. Неки експерти се прибојавају да би ракета могла да падне у насељено подручје. 

"То потенцијално није добро. Последњи пут када су лансирали ову ракету њени велики метални делови летели су небом и оштетили неколико зграда у Обали Слоноваче. Већина је сагорела, али су огромни делови метала пали на земљу. Срећом, нико није повређен", навео је Џонатан Мекдауел, астрофизичар са Универзитета Харвард.

Део ракете, према подацима америчке војске, кружи око Земље на сваких 90 минута брзином од око 27.600 километара на час на висини од више од 300 километара. 

Најсеверније тачке Њујорк и Мадрид, најјужније Нови Зеланд и Чиле 

Током викенда, висина објекта је пала за 80 километара, а према аматерским осматрањима, део ракете се окреће и није под контролом. 

Због тога није могуће предвидети где ће пасти када га атмосфера повуче надоле, али Мекдауел је навео да ће објекат највероватније пасти у море, пошто океани покривају око 71 одсто планете.

Ипак, Мекдауел додаје да би неки делови ракете могли да преживе поновни улазак у атмосферу и да би тај удар био једнак паду малог авиона са 1.600 метара.

На основу тренутне орбите, најсеверније тачке над којима објекат лети су Мадрид и Њујорк, док су најјужније Велингтон на Новом Зеланду и јужни део Чилеа и ракета би могла да падне било где на том подручју.

Имајући у виду брзину објекта, мала промена на путањи могла би много да утиче на то где ће пасти, а повратак на Земљу очекује се 10. маја, уз могућност да падне два дана раније или касније.

Џонатан Мекдауел је истакао да када буде познат дан пада на површину, стручњаци могу да предвиде тачно време удара у периоду од шест сати.