Чернобиљ 35 година после нуклеарне катастрофе – зона контаминације или атрактивна туристичка локација

Нуклеарни реактор број 4 у Чернобиљу, граду удаљеном 110 километара од главног града Kијева, експлодирао је и запалио се у ноћи 26. априла 1986. године. Токсичне радиоактивне честице ослобођене су у атмосферу, а тадашње совјетске власти учиниле су ситуацију још тежом јер нису на време обелоданиле шта се догодило.

Евакуисано је више од 100.000 људи из Чернобиљске области и успостављена је зона контаминације на територији површине веће од 2.500 квадратних километара.

"Чернобиљ је место трагедије и сећања, али такође и место на којем можемо да схватимо како се могу превазићи последице такве глобалне катастрофе. Желимо да се убудуће о Чернобиљу говори не као о зони контаминације, већ као о зони која је обновљена и која се развија", поручио је министар за животну средину Украјине Бохдан Боруховски и заложио се за развијање туризма у области око некадашње нуклеарне електране.

"Наша туристичка понуда је јединствена и нова, јер је ово место за промишљање и увиде о људским грешкама, али и о хероизму с којим су те грешке исправљане", указао Боруховски.

Није пронађен значајан трансгенерацијски ефекат излагања зрачењу  

Иако је ниво радијације у области око Чернобиља довољно низак и безбедан за посетиоце, украјинске власти ипак не дозвољавају насељавање на том подручју, али недалеко од некадашње нуклеарне електране и данас живи око 100 људи.

Научници који су проучавали ДНК деце чији су родитељи били изложени радијацији, саопштили су да нису пронашли специфичне мутације.

За потребе студије, урађено је секвенцирање генома и за оне који су били изложени и за њихову децу, што је истраживачима омогућило да открију колико је нових мутација наслеђено од изложених. Бројне нове мутације појављују се са сваком генерацијом, тако да је тим гледао на већу стопу од оне пронађене у контролама рођених после догађаја.

А истраживачи нису пронашли ништа. Њихова претрага била је довољно осетљива да су могли да открију утицај старости родитеља на број нових мутација (старији родитељи преносе више мутација на своје потомство), али нису видели ефекат од дозе зрачења коју су њихови родитељи добили.

Један од радиоактивних елемената који се из Чернобиља ширио надалеко, био је радиоактивни изотоп јода, који узрокује повишени ризик од рака штитне жлезде. Као што се очекивало, одређени број људи изложен чернобиљским остацима од тада је развио овај рак, а истраживачи су од њих добили и канцерогено и здраво ткиво. 

Иако се чини да је излагање зрачењу било довољно да нанесе велико оштећење ДНК и рак, не чини се да се та штета преноси на будуће генерације значајном брзином.