Два новинара у трци да замене Ангелу Меркел

Иако су имали довољно времена да се ван очију јавности договоре о заједничком кандидату, Лашет и Зедер, који су премијери две најмногољудније немачке покрајине - Северне Рајне-Вестфалије и Баварске - ушли су у отворену борбу око кандидатуре.

Демохришћанима као да је био мало то што им се, због корупционашких афера, грешака у управљању корона-кризом и споре вакцинације, рејтинг срозао са прошлогодишњих око 40 на актуелних око 27 одсто, па су се упустили у унутарстраначку битку на највишем нивоу.

Поједини аналитичари али и представници конкурентских странака подругљиво поручују да је за праћење овог двобоја неопходно направити кокице као да је у питању неки холивудски трилер.

Лашет и Зедер, пак, обећавају да преговори око кандидата неће трајати у недоглед већ да ће се завршити до краја недеље. Не чуди зашто су баш тај рок одредили, будући да су Зелени, који у свим анкетама по рејтингу дишу за вратом демохришћанима, саопштили да ће у понедељак саопштити одлуку ко ће од двоје копредседавајућих странке – Аналена Бербок и Роберт Хабек – бити њихов кандидат за канцелара.

Ангела Меркел удубљена у своје папире

А шта каже Ангела Меркел на све то? Једни су убеђени да је она аминовала Лашетову кандидатуру, а други да заправо подржава Зедера. Она се, пак, званично не одређује када је новинари питају да ли се плаши да би трка Лашета и Зедера могла да води до тога да ЦДУ-ЦСУ изгуби канцеларску фотељу на септембарским изборима.

"Ја сам желела, желим и остаћу ван свега тога", кратко је рекла канцеларка, која је у току састанка посланичке групе ЦДУ-ЦСУ, како кажу извори, четири сата била удубљена у своје папире, не укључујући се у расправу.

Како сазнаје берлински дневник Велт, због састанка врха демохришћанског блока, који је заказан за недељу, она је померила свој већ заказани термин за примање "Астра-Зенекине" вакцине против ковида па ће је примити дан раније.

Немачки медији пак отворено критикују превирања унутар демохришћанског блока, али и навијају. Зедеру наклоњен "Минхнер Меркур", истиче да баварски премијер има само два начина да дође од кандидатуре, а оба начина су заправо организовање пуча против Лашета, и то унутар Лашетове странке.

"Партија је пропустила прву прилику за побуну одозго: у председништву су функционери изненађујуће једногласно стали иза Лашета. Минхенски регент сада има наду у побуну одоздо, из базе ЦДУ", истиче минхенски дневник, оцењујући да Зедерова последња шанса лежи у посланичкој групи ЦДУ-ЦСУ.

Према анкетама, Зедер популарнији

Одлука засад није донета у посланичкој групи, иако је било посланика ЦДУ који су отворено рекли да уколико не буде Зедер био канцеларски кандидат, они ће морати самостално да се боре за директне мандате, јер Лашет у њиховим окрузима није толико популаран као Зедер.

Однос између ЦДУ и ЦСУ је потпуно јединствен у Немачкој. То су две сестринске странке, које се на савезном нивоу увек заједно кандидују, док се на покрајинском и осталим локалним нивоима ЦСУ кандидује искључиво у Баварској, а ЦДУ у преосталих 15 немачких покрајина. Али, то што су "сестре", не значи да нису и одвојене странке.

"Треба визуализовати о чему је овде реч. Ово није концептуални спор између либерала и конзервативаца о којем се мора одлучивати у борби... Не ради се о принципима, већ само о моћи", истиче Тагесцајтунг, оцењујући да ће Зедер на крају вероватно остати у Баварској.

Разлика је још већа када се то питање постави само присталицама демохришћанског блока, међу којима је 72 одсто за Зедера а 17 за Лашета као кандидата. И спортске кладионице предност дају Зедеру, па процењују да је вероватноћа да ће он постати канцелар 42 одсто, док
Лашетове шансе процењују на 37 одсто.

И док многи Немци већ имају свог фаворита, многи се ван Немачке питају у чему су разлике између Лашета и Зедера.

Према оцени лево оријентисаног Тагесцајтунга, уколико ЦСУ буде инсистирала на Зедеровој кандидатури, цео демохришћански блок се "суочава са самоуништавајућим окршајем". Овај лист истиче да све дуго личи на "на луткарско позориште – са Зедером као крокодилом".

У последњим анкетама јавног мњења урађеним за немачки јавни сервис, 44 одсто испитаника сматра да би Зедер требало да буде канцеларски кандидат ЦДУ-ЦСУ, а 15 одсто је за Лашета.

Конзервативац са "социјалистичким геном"

Шеф ЦДУ и премијер најмногољудније немачке покрајине Армин Лашет (60) је вероватно најбољи пример демохришћанина који има и "социјалистички ген" у политици, али притом зна како да га уравнотежи са конзервативнијим позицијама.

Потекао је из веома религиозне католичке породице, а у ЦДУ улази већ са 18 година да би се после завршених права и новинарства, као и новинарске каријере, посветио најпре локалној политици у родном Ахену а потом и националној и европској, као посланик Бундестага а потом и Европског парламента.

У покрајинску владу Северне Рајне – Вестфалије улази 2005. године, истовремено крчећи себи пут ка врху ЦДУ у овој покрајини. Иако је у политици дуго од својих конкурената био потцењиван, овај тврдоглави борац са Рајне, како га описују, увек је тражио компромис, чак и са својим политичким конкурентима.

Годинама заступа политику мултикултуралности а у време избегличке кризе верно је подржавао Меркелину мигрантску политику, због чега су га критичари прогласили канцеларкиног продуженом руку. Упркос томе што он месецима настоји да се покаже као независтан од ње, противећи се њеном начину управљања корона-кризом.

Додуше, иако је Лашет раније доказао своју способност управљања, у корона-кризи деловао је неодлучно, па је тако протеклих недеља од противника строжег затварања дошао до позиције да управо то заговара али га зове другим именом – локдаун премошћавања.

Заправо Лашет делом политички личи на Меркелову: покрива широк спектар тема, пристојан је али није безазлен, увек дружељубив али се иза тога крије и трезвено прорачунат политичар, којег порази не спречавају да се тврдоглаво и даље бори.

Тако је на изненађење многих 2012. освојио власт у Северној Рајни – Вестфалији, која је дуго била упориште социјалдемократа, а девет година касније успео је и да поново потуче своје старе партијске колеге из исте покрајине, освојивши место председника ЦДУ.

Амбициозни геније за лактање

Новинарка Шпигла Ана Клаус, која је скоро десет година помно пратила Зедеров рад, истиче да је код баварског премијера искусила да је у питању "човек без принципа или харизме, доминантан али успешан". 

И Зедер (54) је пре политичке каријере, баш као и Лашет, завршио права а потом се бавио новинарством. Међутим, уласком у баварски покрајински парламент опредељује се да се искључиво бави политиком, а вештим потезима овај "геније за лактање", како га назива Шпигел, успева не само буде да покрајински министар у неколико ресора већ и да из другог покушаја са чела ЦСУ збаци Хорстеа Зехофера и пошаље га у Берлин, а сам да постане баварски премијер.

Премда је вешт и одлучан у јавним наступима, Зедер је заправо десничарски популиста који пак помно прати истраживања јавног мњења па је спреман да брзо промени своју политику. Тако се баварски Макијавели, како га зову, брзо претворио од противника затварања нуклеарки у заговорника одустајања од нуклеарне енергије.

У пандемији короне осетио је, како каже, да се "у кризи често тражи отац" па је брзо ушао у улогу брижног али веома строгог оца уводећи најоштрије мере затварања у Баварској. Иако заправо овим мерама није заштитио најстарије у старачким домовима, који су у великом броју умрли од ковида, Зедер се јавности приказао као одлучан лидер па га поједини коментатори чак величају речима да га одликују храброст, практични прагматизам, предвиђање и харизма.

Међутим, нешто реалнији коментатори указују на то да би Зедер, када би био не само амбициозан већ и паметан, сада пустио Лашета да трчи канцеларску трку и вероватно је изгуби. Довољно је Зедер млад да би за четири године могао с правом да тражи кандидатуру и демохришћане вероватно врати на власт у великом стилу.

Баш онако као што је то учинила Ангела Меркел, када је прво 2002. препустила шефу ЦСУ да буде канцеларски кандидат да би после његовог пораза она то искористила да лако постала кандидаткиња а потом и канцеларка 2005. године.