Kад се запуше артерије светске економије

Ипак се мрднуо! Након вишедневне муке, дивовски брод натоварен контејнерима и заглављен у Суецком каналу, делимично је ослобођен. То никако не значи да ће се одмах нормализовати саобраћај важном морском улицом, али је за светску трговину добра вест што контејнери неће морати да се скидају један по један.

Сваки дан блокаде кошта брдо пара. Осигуравајућа кућа "Алијанц" процењује да свака седмица у којој Суецки канал не ради односи између шест и десет милијарди долара.

Јер, кроз та 193 километра између Црвеног и Средоземног мора пролази чак 13 одсто светске робе. То је најкраћи трговачки пут између Азије и Европе.

Претходни дани су показали да су у питању иглене уши, а исто важи за Хормушки мореуз у Персијском заливу или Малајски мореуз на Далеком истоку. Kаткад је довољна пешчана олуја или неопрезни капетан па да се закрче артерије светске економије.

У Суецком каналу стоји четири стотине бродова са товаром вредним десет милијарди долара. Не могу ни напред ни назад. Превозници су пред незахвалним избором - да чекају, или да крену око Рта добре наде, што би трајало знатно дуже.

У циљним лукама су такође у проблему. Тамо је дневна рутина испланирана у секунду, а ускоро ће закаснели бродови стизати убрзаним темпом. Чаробна синтагма логистике је "just in time" (таман на време). Тако и произвођачи аутомобила добијају делове баш онда кад им требају, то штеди новац и време које се троши на складиштење. Тако отприлике функционише и светска економија.

Али већ нам је пандемија ставила до знања колико је конструкција климава. Kад се све ради на кнап, ланци добављача лако могу да се покидају.

На почетку пандемије, кад је Kина затворила фабрике и ставила живот на паузу, контејнери су престали да стижу, недостајали су важни делови за све живо. Онда је Европа стала па су рецимо произвођачи аутомобила поручивали мање електричних компоненти. Kинези су у међувремену почели да раде и преоријентисали се на производњу друкчијих чипова и полупроводника. А кад је Европа почела да ради, опет су им недостајали кинески чипови.

Губитак је опипљив. Рецимо, Фолксваген је само због тога склопио 100.000 аутомобила мање него што је планирано. Недавно је изгорела и фабрика чипова у Јапану из које Волфсбург добавља, тако да ће се застој у производњи продужити.

Бицикли су постали тражена роба у Немачкој током епидемије. Просто, нема довољно контејнера да се испоручи оно што треба из Азије. Мало је путничких авиона, а у њих се иначе убаци и понешто робе.

Све у свему, према процени Алијанца, само проблеми у логистици коштаће светску привреду 1,4 одсто раста. То је 230 милијарди долара.

Ова криза никако није крај глобализације, колико год се неки томе надали. Али нема сумње да многи привредници сада друкчије размишљају о логистици, да се питају да ли је боље неке делове правити "код куће" или их складиштити за црне дане, уместо што се ослања да ће стићи преко пола света баш на време.

Блокада Суецког канала је само један пример – идући поремећај светске трговине само је питање тренутка.