Који интереси превладавају кад се осваја космос, има ли ту места за Србију

Истраживање широког пространства универзума сан је целог човечанства и природна жеља човека. Пре две недеље летелица “Истрајност" слетела је на Марс, ради испитивања могућности живота на тој планети. Колико је потребно планирања, рада и новца за “освајање" космоса?

Трка у свемиру почела је 1957. године, када је Совјетски Савез лансирао први вештачки сателит "Спутњик". Затим је у космос лансирано прво живо биће, пас Лајка, а 1961. и први човек, Јуриј Гагарин, који се успешно вратио на земљу.

Био је то "шок" за Сједињене Америчке Државе, које су као одговор уложиле стотине милијарди долара у свемирски програм и развој високих технологија.

То је резултирало првим орбиталним летом астронаута Џона Глена 1962. око Земље, у оквиру НАСА програма "Меркјури", и програмом "Аполо 11", када су се 1969. астронаути Нил Армстронг и Баз Олдрин спустили на Месец.

Трећа технолошка револуција, 1980, коју су омогућили микропроцесори и високе технологије, отворила је космички простор за трку са елементима економске конкуренције.

Ко баштини бескрајни простор космоса по међународном праву, има ли тежњи да се национално присвајају делови космоса, који су стратешки интереси држава, али и приватних корпорација, у његовом истраживању?