"ЕУ уводи нове санкције Русији због фијаска Бореља у Москви"

На листи коју предлаже Жосеп Борељ треба да се нађу четворица званичника међу којима су државни тужилац и шеф руске федералне затворске службе.

Санкције ће бити уведене за недељу дана, чиме је, према Борељу, први пут примењен "глобални режим људских права ЕУ". Напомиње да се први пут не користе само вербалне осуде већ и конкретне мере.

Министар спољних послова Немачке Хајко Мас рекао је да је ЕУ морала да реагује у случају Наваљног, али да остаје отворена за дијалог са Москвом о Сирији, Либији и пандемији коронавируса.

Амбасадор Србије у Москви Мирослав Лазански каже за РТС да, према његовим сазнањима, председник Русије Владимир Путин још није реаговао на тај чин Брисела.

Оцењује да је разлог за увођење санкција неуспешна посета шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља Москви од пре десетак дана, што је, како сматра, био фијаско за високог чиновика из Брисела пошто је доживео "одређену бламажу".

Борељу није било дозвољено да се састане са лидером опозиције Алексејем Наваљним, који је осуђен на две и по године затвора.

"На Западу је дошло до политизације случаја и увођења новог тремина – 'механизма за заштиту људских права'", што би, како разуме Лазански, требало да значи да Брисел себи даје за право да се меша у унутрашње ствари било које земље на свету.

Према његовим речима, увођење санкција изгледа као недостатак конкретне политике ЕУ према Русији.

"Пропагандно-психолошки спин"

Лазански каже да се је "занимљиво" да су санкције усмерене на замрзавање наводних рачуна званичника у банкама на територији ЕУ, будући да их они засигурно немају.

"Реч је о пропагандно-психолошком спину где се покушава инсинуирати да командант Руске гарде, која броји 800.000 војника, има новац у западним банкама", каже Лазански и додаје да је то забрањено и чиновницима средњег ранга.

Лазански подсећа на изјаву руског министра спољних послова Сергеја Лаврова да би било које санкције ЕУ које би удариле на виталне делове економије земље довеле до прекида дипломатских односа са Бриселом.

С друге стране, указао је на податак да на територији Русије тренутно послује четири хиљаде немачких компанија, додавши да је сигуран нико не жели да угрози њихове послове.

Професор Факултета безбедности и заштите у Бањалуци Драган Радишић сматра да се не ради ни о каквом ауторитарном систему у Русији како га види Брисел, већ је реч о модерном устројству са демократским начелима функционисања, указујући на огромне технолошке напретке у области космонаутике, енергетике, саобраћаја.

Радишић поручује да санкције не чине ништа добро. "Треба се окренути дијалогу, који је једини пут ка бољитку за обе стране", каже Радишић.