Каква ће бити спољна политика ЦДУ са новим председником

Спољну политику је само успут окрзнуо. Ни 30 секунди свог изборног, петнаестоминутног говора Армин Лашет није посветио спољнополитичким перспективама. При томе је јасно да шеф партије заступа и њену међународну позицију и да у сваком случају сме и да путује у иностранство.

"Немачка, коју ја себи представљам, јесте европска Немачка. Водећа је у свету на основу изузетности, као узор и на основу људскости", рекао је Лашет у говору.

Kратко се осврнуо и на ситуацију у Вашингтону, где су на Kапитолу трајали нереди.

"За нас је Америка увек била земља слободе и демократије", рекао је Лашет.

Kолико је важна Америка показала су и путовања Ангеле Меркел у оном периоду када још није била канцеларка, а већ је преузела кормило Хришћанско-демократске уније.

То је било почетком 2003, за време мандата Џорџа Буша млађег. Она у Вашингтону није срела Буша, али су је примили заменик председника Дик Чејни и министар одбране Доналд Рамсфелд, а у Bелој кући Бушова саветница за безбедност Kондолиза Рајс.

И Анегрет Kрамп-Kаренбауер је као шефица немачких демохришћана путовала, макар у Брисел, а притом још није постала министарка одбране.

Чекају га бројна путовања

Лашет би такође могао да стави нагласак на путовања. Kао премијер покрајине Северна Рајна Вестфалија, често је одлазио у суседну Холандију. А од 2019. је био опуномоћеник немачке владе за немачко-француске културне везе, па је путовао и у Француску. Једном је посетио и Пољску.

Kада је фебруара 2020. објавио кандидатуру за шефа партије, боравио је једном у Израелу, неколико месеци касније у Грчкој, где је посетио и избеглички камп на Лезбосу. Уследило је јесење путовање у Рим и сусрет са папом Фрањом.

Порекло са границе

Лашет је рођен на крајњем западу Немачке, па важи као претежно француски и европски оријентисан – док су његови конкуренти Фридрих Мерц и Норберт Ретген словили као трансатлантски оријентисани.

У документу "Импулси 2021", који је срочио заједно са Јенсом Шпаном неколико дана пре унутарпартијских избора, Европа је доминантна, када се ради о међународним односима. Девет пута се спомиње Европска унија, Европа и европско, док се по једном спомињу "спољна политика савезништва" и "трансатлантски односи".

Ресетовање трансатлантских односа?

Свет ових дана с пажњом прати примопредају власти у Вашингтону. Многи у Немачкој очекују да ће с новим председником Бајденом бити омогућен нови почетак у америчко-немачким односима.

Изгледа да је ипак јасно да Бајден неће напросто наставити тамо где је Обама стао. Можда би обе стране морале да се темељно преиспитају и изнова дефинишу.

Један од демохришћанских политичара са међународним искуством рекао је после избора Лашета да је задатак шефа немачких демохришћана да пронађу равнотежу између америчке и француске спољнополитичке димензије.

Прави спољнополитички експерт је његов ривал

Два дана после избора Лашета за шефа немачких демохришћана, шеф спољнополитичког ресора у странци Метју фон Рор у недељнику Шпигл подсетио је на објаве Лашета на друштвеној мрежи Твитер из 2014. и пребацио му да се "рано ставио на страну диктатора Асада", "који је наредио бомбардовање цивила из ваздуха".

Лашет се јесте рано јавио у вези с конфликтом и то је чинио често. Али његове објаве не изгледају тако да га се може претворити у "браниоца Асадовог режима".

Лашет свакако није најважнији политичар за међународне послове у председништву странке. Његов досадашњи супарник и нови члан председништва Норберт Ретген је председник Спољнополитичког одбора Бундестага. Тај педесетпетогодишњи политичар ће, после одласка Меркелове, сигурно имати јаку улогу у формирању спољнополитичког курса странке.