Читај ми!

Борис Џонсон стиже у Брисел, нови тест реалности за Брегзит

Борис Џонсон у среду увече долази на одлучујуће преговоре са председницом Европске комисије. Радна вечера са Урсулом фон дер Лајен могла би да буде пресудни моменат за то како ће изгледати односи Велике Британије и ЕУ од 1 јануара 2021, када истиче последњи рок за постизање споразума о будућим односима.

Доласком у седиште Европске комисије у Бриселу Џонсон на неки начин затвара круг - враћа се на место на којем је провео више година као млади дописник британског Дејли телеграфа.

Многи га оптужују да је још у то време, као бриселски дописник, започео са фабриковањем негативних стереотипа о ЕУ. Такви бомбастични, негативни наслови о ЕУ пунили су британске таблоиде годинама, што је у крајњој линији, бар делом и довело до Брегзита.

Најзад, Џонсоново учешће у кампањи за Брегзит 2016. године био је вероватно тас на ваги који је одлучио исход референдума.

Од победе на референдуму, па до вечере Џонсона и Фон Дер Лајенове у Бриселу, могло би се рећи да се идеја Брегзита налази на сталном тесту реалности.

Многе присталице Брегзита од почетка су убеђене да Уједињено Краљевство изласком из ЕУ добија, како то кажу Британци, "најбоље од два света" - да ће се већ некако наћи начин да се задрже предности чланства и јединственог тржишта, а да ће истовремено Велика Британија постати "суверена" држава, без обавезе да се усклађује и договара са другима.

Колико је некад тешко помирити реалност и обећања Брегзит кампање најбоље се види на примеру Северне Ирске. Како задржати овај регион у истој царинској територији са остатком Велике Британије, а избећи физичку границу између Северне Ирске и Републике Ирске, што је основа мировног споразума за ирско острво?

Борис Џонсон је најпре оштро критиковао Терезу Меј због уступака које је направила по овом питању, да би затим, кад је постао премијер, потпуно променио плочу и отишао даље од оног што је договорила Меј, прихватајући царинску границу у Ирском мору, између два дела Велике Британије, Северне Ирске и остатка земље.

Зашто је рибарство постало важна тема 

Може ли Џонсон да поново направи сличан салто у преосталим отвореним питањима, везаним за будуће односе ЕУ и Велике Британије?

Та питања тичу се рибарства, "једнаких правила игрe" (level playing field) у трговини и механизмима арбитраже у случају трговинских спорова.

Европа тражи од Британца да се мање-више држе европских правила у питањима као што су еколошки стандарди, заштита радника и државне субвенције приватним команијама - ако желе слободан приступ заједничком европском тржишту од 450 милиона људи. У супротном, Брисел сматра да би британске компаније могле да буду нелојална конкуренција европским.

Британци одговарају да је цела поента Брегзита управо да сами одређују своја правила.

Рибарство нема велики економски значај ни за једну страну, али има специфичну политичку тежину.

Француски и европски рибари могли би да изгубе приступ рибом богатим британским водама, што би за њих био велики ударац. Двадесет пет одсто француског улова рибе долази из британског мора. Али и британски рибари суочиће се са проблемом коме и како продати рибу, ако европско тржиште буде затворено за њих. Зависно од врсте рибе, од 50 до чак 100 одсто улова британских рибара се сада продаје у Европи.

Француски председник Макрон заузео је тврд став да ће блокирати сваки договор који не штити интересе европских рибара. Политичка рачуница је јасна: евенуални протести незадовољних рибара могли би да донесу поене Макроновим противницима на председничким изборима у априлу 2022. године.

Исход преговора ЕУ и Велике Британије и ЕУ зависиће, наравно, и од политичке рачунице Бориса Џонсона. Уочи доласка у Брисел он каже да споразум можда неће бити могућ, јер британска страна неће правити компромисе око "повратка суверенитета Уједињеног Краљевства".

Дилема пред Џонсоном није лака: он треба да одлучи шта ће бити његова понуда британској јавности и бирачима у наредном периоду.

Хоће ли, у одсуству боље опције, изабрати да бирачима убудуће нуди "повратак контроле" и британског суверенитета, упркос поремећајима трговине и економској штети коју би сценарио без споразума могао да изазове?

С друге стране, ако превише изађе у сусрети захтевима ЕУ да би задржао слободан приступ европском тржишту, могао би да се суочи са питањем - шта је уопште била сврха Брегзита?