Читај ми!

Карлос Гон и јапанска аутомобилска индустрија - како је најпознатији светски бегунац спасио “Нисан“

Бивши генерални директор "Нисана" и високи руководилац стратешког савеза Рено-Нисан-Мицубиши, за којим је на тражење Токија издата међународна потерница, чини се, добио је морално оправдање за своје бекство из Јапана - радна група УН посвећена проблему људских права осудила је поступање јапанске полиције и тужилаштва у његовом случају.

Добре вести за одбеглог милионера. Карлос Гон, бивши генерални директор јапанског произвођача аутомобила Нисан и шеф моћне групе Нисан-Мицубиши-Рено, који је тренутно вероватно најпознатији светски бегунац од закона, сигурно се осећа као морални победник.

Ово стога што је стручно консултативно тело састављено од правника, које је 1991. године успоставила Комисија Уједињених нација за људска права, у понедељак у Женеви објавило мишљење по којем су његова права била нарушена током троипомесечног притвора у Јапану, у којем је држан без увида у аргументе тужиоца и могућности да ступи у контакт са својом породицом, што га је онемогућило да врши адекватне припреме за одбрану. 

Поменути панел независних јуриста, познат као "Радна група за проблем произвољног притварања", чији је задатак да оцени да ли је у одређеном случају с притвореном особом поступано у складу с Општом декларацијом о људским правима УН, позвао је јапанску владу да "без одлагања предузме кораке да исправи ситуацију" и обештети Гона, јер је, по њима, његово хапшење било "произвољно".

Карлос Гон, који је на челу "Нисана" провео скоро две деценије, ухапшен је у Токију у новембру 2018.

Оптужница га терети да је присвојио новац компаније за куповину личне имовине и услуга, да је губитке своје приватне компаније исказао као "Нисанове", да пореским властима у више наврата није пријавио све остварене приходе, као и да је с "Нисаном" на сопствено инсистирање склопио незаконити договор по којем је у будућности, након пензионисања, требало да прими милионске уплате као компензацију за свој рад да би избегао вишу стопу опорезивања.

Прошле године, када је након дугог притвора пуштен да се брани са слободе, Гон је проценио да не може да има фер суђење у Јапану, те је организовао спектакуларно бекство приватним авионом, због чега је за њим касније издата Интерполова потерница.

Чаробњак из Бразила

Након ступања на функцију генералног директора "Нисана" 1999, Гон је преструктуирањем компанију спасао од банкрота и увођењем нове линије аутомобила атрактивног, футуристичког дизајна, подигао њен удео на тржишту, углед и популарност.

Једно од његових достигнућа је и брзо увођење технологије за производњу електричних возила - "Нисан лиф" први је аутомобил на електрични погон који је у Јапану ушао у масовну производњу и нашао широку употребу међу становништвом.

Захваљујући свему томе, тај, сада шездесетшестогодишњи држављанин Бразила, Либана и Француске који је у "Нисан" прешао из "Реноа" у склопу стратешког савеза између та два предузећа, у Земљи излазећег сунца је постао општепозната јавна личност, једна врста бизнис гуруа којег су јапанске телевизије позивале да коментарише догађаје и трендове не само у аутомобилској индустрији, већ и шире, у домаћој и светској економији.

Био је поштован и као полиглота, који поред португалског и арапског, говори и француски, енглески и јапански језик.

Његово хапшење крајем 2018. поларизовало је јапанску јавност.

Део грађана је прихватио наратив по којем је Гон заправо био диктатор који је "Нисан" третирао као своју прћију.

С друге стране, његови поштоваоци веровали да су оптужбе против њега, које су најпре изнели јапански руководиоци из његовог непосредног окружења, у суштини, преврат чији је циљ био да се спречи преузимање "Нисана" од стране француске државе.

По тој теорији, званични Париз је обавестио јапанску компанију и владу о својој намери да знатно увећа свој власнички удео у "Реноу", који је главни деоничар "Нисана", а Гон, као носилац француског пасоша и кадар који је задржао високе функције у "Реноу" и за време дугогодишњег рада у Јапану био је вољан да прихвати тај развој ситуације, који би драстично умањио моћ одлучивања јапанских директора о судбини "Нисана", због чега су они одлучили да се побуне и лажно га оптуже. 

Нагли пад легенде

Неславни пад једног од најутицајнијих и најугледнијих људи једне од највећих индустријских грана света запањио је пословне кругове широм планете.

Тај шок продубиле су вести о, наводно, нехуманом поступању којем је Гон био изложен од стране јапанских власти. Њему је притвор у више наврата продужаван, сваки пут под изговором нове оптужбе, за које време му није било дато право да се јави породици због сумње да би преко супруге могао да покуша уништавање компромитујућих докумената.

Наводно, он је током више од три и по месеца у притвору на испитивања вођен и ноћу не би ли попустио и признао кривицу.

У Јапану је, иначе, дозвољено пропитивање притвореника без присуства адвоката, а физичко задржавање пре суђења практично може да потраје месецима, јер, иако је максимални притвор по једној ставки оптужнице 23 дана, њено проширивање омогућава скоро неограничено продужење задржавања. Ове одлике јапанског правног система честа су мета критика из иностранства.

Ипак, можда и више од самог хапшења и те строге процедуре у светским медијима је одјекнуо Гонов "филмски" бег из Јапана, реализован крајем децембра 2019.

Наиме, након што се коначно докопао (привремене) слободе, он је незаконито напустио земљу унајмљеном летелицом, уз помоћ америчких плаћеника.

Присмотру полиције над кућом, као и проверу на аеродрому, Гон је избегао тако што је ушао у футролу за музички инструмент. Уточиште је пронашао у постојбини својих родитеља Либану, који нема споразум о изручењу са Јапаном.

Случај "Олимпус"

Одлука радне групе УН у Женеви, наравно, није правно обавезујућа. Јапан је суверена држава које има своје законе и судство, те не мора да услиши мишљење таквог ентитета.

Ипак, мишљење тог панела има извесну моралну тежину због његове везе с Уједињеним нацијама и може имати последице по углед и економију далекоисточне царевине зато што шаље поруку да је јапански правни систем суров и нефер, и зато што, чини се, подржава перцепцију немалог броја страних пословних људи на боравку у Јапану који ту земљу, упркос њеној економској развијености и разгранатим везама са иностраним партнерима, виде као средину у којој се дошљаци не третирају равноправно.

Ово поготово стога што је у страној пословној заједници у Земљи излазећег сунца још увек жива непријатна успомена на случај британског директора компаније "Олимпус", произвођача оптичких и електронских уређаја који је у далекоисточној царевини посебно познат по фотоапаратима и дигиталним камерама.

Та корпорација са седиштем у престоници Токију је 2011. године поставила британског стручњака Мајкла Вудфорда, који је у њеним редовима био провео читаве три деценије, на функцију генералног директора, верује се, превасходно стога што је до тада радио у европским подружницама и није говорио јапански, што је моћним јапанским члановима управног одбора дало могућност да га лако контролишу.

Међутим, одмах по именовању, Вудфорд је сазнао од немачких пословних партнера за писање у јапанској и страној штампи о малверзацијама у компанији, о прикривању нагомиланих дугова кроз фиктивне трансакције са сумњивим компанијама са везама у подземљу.

Вудфорд је то питање потегао у управном одбору корпорације, због чега је убрзо био прегласан и смењен.

Странци као жртвена јагњад?

Његова тужба за неоправдано отпуштање и пажња медија коју је привукла подстакли су истрагу која је открила да је корпорација још од деведесетих година рутински фалсификовала своје финансијске извештаје, кријући укупни губитак од око милијарду и по долара.

Вудфорду је на крају додељена одштета од 16 милиона долара, док је пет јапанских директора који су били умешани у поменуте криминалне радње и његову смену осуђено за финансијске малверзације и преваре.

Они и њихова компанија су присиљени да плате новчану казну од чак, укупно, 529 милиона долара, али нису били заточени, већ су им само изречене условне затворске казне.

Тај случај остао је упамћен као класичан пример релативно нове јапанске праксе ангажовања странаца на руководећим положајима у сврху спровођења непопуларних реформи и мера штедње, које укључују отпуштања радника и укидање привилегија одређених слојева или интересних група.

У тој пракси, странац се изолује тако што му се не дају праве информације о стању у компанији, док му се истовремено поверава "врући кромпир" - тежак или котраверзан задатак који домаћи кадар не жели да узме на себе како не би угрозио своју будућност у компанији. По обављању "прљавог" посла, страни руководилац се окривљује за проблеме у пословању и неразумевање јапанске културе, те уклања.

"Олимпус" и "Нисан", узрок неповерења странаца према јапанским предузећима и правном систему

Случај "Олимпус" се међу страним бизнисменима често и помиње у односу на Гоново хапшење као пример двоструких аршина у Јапану: док су јапански руководиоци те компаније, упркос дугогошњим малверзацијама и преварама дивовских размера, у притвору били кратко и у потпуности избегли затвор, Гону је одмах припрећено дугим боравком иза решетака због сумње да је постигао нелегални договор да му у будућности као надокнада буде исплаћено неколико милиона долара, које није ни примио.

Ово неповерење према јапанском правном систему може порасти у свести страних пословних људи након извештаја из Женеве, те обесхрабрити искусне и талентоване стране кадрове када је у питању преузимање функција у јапанским предузећима и уопште рад у тој земљи.

Нарочито је тајминг саопштења лош по Јапан, јер влада у Токију и јапански пословни свет управо кују планове о привлачењу бројних страних компанија које су тренутно базиране у Хонг Конгу и због растуће политичке нестабилности у том граду разматрају могућност селидбе.