Нагорно-Карабах и пропаганда “малих ратова“, сламање противника на Јутјубу и Твитеру

Александар Радић истиче за сајт РТС-а да су у припреми Азера за рат друштвене мреже имале снажну улогу координисану директно од државе.

"Сада када се рат води шаљу се снажне пропаганде поруке од ТВ снимака до мобилизације присталица на друштвеним мрежама. Неки војници се боре са пушком на терену, али део 'фронта' је производња вести и дезинформација", наводи Радић.

Према Радићевим речима, цензура и органичен приступ ратишту обезбедили су пропагандистима снажан ослонац за осмишљавање једностране слике, јер алтернативне нема. 

"Ако објавите да су страдали, на пример, цивили у неком месту чије име није познато никоме ван локалних оквира остварићете ефекат пропаганде, а шансе да се то провери су маргиналне. Ми Срби имамо пуно искуства са том формом дезинформација из 90-их година и видели смо да се, када се једном формира, једнострана слика у светским медијима задржава и јача", каже Радић.

Напомиње да је у рату на Каквазу видљиво "преписивање" савременог приступа сламања воље противника објављивањем снимака који поручују да је технолошка превласт друге стране потпуна.

"То су радили Американци и савезници у Заливу, на Балкану, у Авганистану и Руси су прихватили исти манир у извештавању из кризних жаришта", указује Радић.

Циљ - придобити подршку  

Азери се, сматра, хвалишу прецизним дејствима јер желе да деморалишту Јермене поруком да се са неба види све и све се може уништити. 

"У првим часовима оружаног конфликта са јерменске стране приказани су ефектни снимци уништавања азербејџанске ратне технике, али то је снимано са земље. Када се сукоб размахао азерски дронови завладали су небом и сада је интернет препун снимака у високој резолуцији који указују на превласт високе технологије - азербејџанских дронова набављених из Турске и Израела. Јерменска пропаганда је постала више усмерена ка мобилизацији властитог народа", додаје Радић.

Према иностранству је, наводи, циљ придобити подршку и зато се приказује воља народа за борбом са јасно читљивом поруком да су Јермени слабија и угрожена страна.

"У светском јавном мњењу наклоност је готово увек на страни жртве, за страну која је под ударом", напомиње Радић.

Битка за интернет корисна, али не одлучујућа

На питање може ли "рат на интернету" учинити да јавно мњење превагне на неку од страна, а самим тим и код неке силе која је фактор одлучивања, Радић оцењује да је "емотивна" битка на страни Јермена, јер су "жртве очигледно изненадно покренуте агресије и могу да се ослоне на снажну подршку врло бројног дела народа у расејању".

"Азери су задовољни подршком који уживају од Турске и усредсређени су на постизање поражавајућег ефекта по јерменски морал и у том контексту њихова примарна амбиција није да увере читаво светско јавно мњење да су у праву, они једноставно подразумевају да јесу у праву", каже Радић.

Пренос рата уживо, сматра, одржава тензију и тему чини битном у светском дискурсу, али, напомиње да су примери рецентних сукоба вођених у доба информатичке револуције показали да је вредност пропаганде била и остала висока и пре и после промене у технолошком домену. 

"Битка за интернет је корисна, али није одлучујућа. Односи великих сила и економски интереси остали су пресудни елементи за 'мале' ратове", закључује Радић.