Могу ли лидери ЕУ до договора о буџету и плану за опоравак од последица пандемије

Када се зна се да је овде на столу већ три дана са једне стране предлог вишегодишњег буџета Европске уније од 1.074 милијарде евра и с друге стране специјални пакет мера и план за опоравак европске економије од 750 милијарди евра, онда можда није чудно зашто састанак лидера Европске уније тако дуго траје, имајући у виду различите позиције земаља чланица и комплексне одлуке које треба донети.

Француска и Немачка, највеће земље, као и земље Јужне Европе које су највише погођене епидемијом, залажу се за амбициозни план - за велике износе бесповратних средстава која би се користила за економски опоравак.

С друге стране, четири земље, махом са севера Европе, међу којима је најгласнија Холандија, које више уплаћују у заједничку касу него што из ње добијају. Они траже строже контроле трошења средстава, веће износе зајмова, а не бесповратних средстава.

Данас, али и претходних дана, различитим предлозима, тражен је компромис за ове две позиције. О предлозима се разговарало билатерално, у различитим групним форматима, а вечерас се одржава радна вечера на којој је свих 27 лидера и на којој ће се проценити има ли изгледа за договор у овом тренутку или ће за то бити потребан неки наредни самит.

Меркел: Могуће је да нећемо имати коначан договор 

Немачка канцеларка Ангела Меркел на почетку самита је рекла да резултат, упркос помацима који су направљени, није известан.

"Не могу да предвидим шта ће бити исход. Има много добре воље, али и различитих позиција. Наставићу да се залажем за решење, али је могуће да данас ипак нећемо имати коначан договор", рекла је Ангела Меркел.

Председник Француске Емануел Макрон мисли да је могуће да ће компромис бити постигнут у наредним сатима.

"Али врло јасно ћу рећи да компромис нећемо тражити по цену одустајања од амбициозног плана за опоравак, јер је он неопходан Европи и нашим грађанима", истакао је Макрон.

Холандија тражи да се поштује владавина права 

Осим питања контроле начина на који се троше средства и односа између износа бесповратних средстава и зајмова, једна од главних тачки неслагања је питање владавине права, односно предлог да се трошење средстава из овог фонда услови поштовањем владавине права.

На томе је поново највише инсистирала Холандија, а противиле су се Пољска и Мађарска.

"Не знам да ли холандски премијер има неки лични разлог да мрзи мене или Мађарску, али он оштро напада и тврди да Мађарска мора да буде кажњена финансијски јер не поштује владавину права. То није прихватљиво", рекао је премијер Мађарске Виктор Орбан.

Различити компромисни предлози који излазе у сусрет захтевима за смањење износа бесповратних средстава и за јачу контролу били су разматрани током целог дана.

Уколико европски лидери вечерас одлуче да наставе разговоре сутра, самит ће ући у четврти дан. Последњи пут један европски самит трајао је четири дана пре 20 година, а био је одржан у Ници у Француској.