Немачка преузела председавање Европском унијом, каква су очекивања

Немачка је преузела шестомесечно председавање Европској унији. Приоритет ће, најављују, бити борба против пандемије, економски и социјални опоравак Европе. Претходно, Хрватско председавање, Србија ће памтити као прво у којем нам није отворено ниједно преговарачко поглавље.

После 13 година Немачка поново председава Европској унији и поново је на њеном челу Ангела Меркел. Те 2007. године пред њом је био задатак да реши кризу која је изазвана тиме што Французи и Холанђани нису на референдуму подржали европски устав.

Овог пута је пред њом очекивање да спречи економско посртање Европске уније и њен евентуални распад изазван кризом коју је донела пандемија коронавируса.

Очекивање су велика. То се могло чути у Берлину када је хрватски шеф дипломатије предао палицу председавања свом немачком колеги Хајку Масу.

"Очекивања од нас су велика, али нећемо моћи да решимо све европске проблеме у наредних шест месеци. Желимо да решимо оне најхитније за брзи излазак из економске кризе због пандемије. То се мора остварити уз солидарност свих, не смемо ниједну земљу оставити на цедилу", рекао је Мас.

Део приоритета немачког председавања биће и Западни Балкан на којем су се поприлично нагомилали проблеми - од питања владавине права и повећане корупције, преко нефункционисања Босне и Херцеговине и одлагања почетка приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, до блокираног дијалога између Београда и Приштине.

Познаваоци прилика овде не очекују много од немачког председавања, али су сасвим сигурни да ће Берлин имати акценат на томе да дијалог Београд и Приштине буде у европским рукама и да се избрише било каква могућност поделе Косова или промене граница.

Да ли ће ови преговори довести до тога да Србији буду отворена нова преговарачка поглавља у оквиру европских интеграција, то у Берлину засад нико не жели да прогнозира.