Шта ће у Хелсинкију договорити Трамп и Путин – ко ће кога надмудрити

"Лидери ће свакако разговарати о Сирији, Украјини, мешању у изборе и, можда о кршењу споразума о нуклеарном оружју средњег домета. То су све крупна питања", наводи Вилијам Кортни, извршни директор Форума пословних лидера Ранд.

Самит у Хелсинкију биће четврти сусрет председника Доналда Трампа и Владимира Путина од Трампове инаугурације у јануару 2017. Од када су се прошли пут састали на самиту АПЕК-а у Вијетнаму у новембру 2017, Трамп је предузео мере одговора на руску агресију, пише Глас Америке.

На пример, дозволио је продају смртоносног оружја Украјини, протерао 60 руских дипломата из САД после напада нервним агенсом на руског шпијуна у Британији и увео додатне санкције руским званичницима.

"Очигледно је дошао тренутак када је Трампа издало стрпљење и када је одлучио да је време да постане чвршћи према Путину. Тај тренутак је можда прошао, јер се сада чини да Трамп жели директан сусрет са Путином, био је решен да има не само неформални сусрет на маргинама неког већег скупа него прави самит један на један, што му даје већу важност. Зато ми се чини да се, после периода када је био спреман да буде чврст према Путину, Трамп сада враћа једном попустљивијем ставу", истиче Чарлс Капчан из Савета за спољнополитичке односе.

И мада неки посматрачи виде предности могућег приближавања САД и Русије, други су и даље песимисти.

"Постоји могућност да би однос могао да се благо унапреди, а то би само по себи било достигнуће јер су се односи погоршавали неколико година – посебно од руске анексије Крима и инвазије Источне Украјине и региона Донбас. Трампу ће бити важно да постигне неку врсту договора са Русима, која ће трајати дуже од било којих досадашњих резултата самита са Ким Џонг Уном", објашњава Кортни.

Међутим, како се наводи у тексту, нормализација односа ће бити тешка док се не разреше три примарна питања – истрага специјалног тужиоца Роберта Малера о руском мешању у америчке изборе, наставак санкција Русији и припајање Крима Русији 2014 године.

Ипак, самит би потенцијално могао да да тон будућој динамици Москве и Вашингтона.

"Ово би могао да буде почетак бољег дијалога. Не очекујем да ће из Хелсинкија стићи било какве револуционарно нове вести. Трамп има способност да утиче на јавно мњење и покуша да добије подршку Конгреса, али мислим да ће управо због страховања која постоје у вези са његовим односом са Путином и Малерове истраге, забринутости због могућег дослуха са Русијом и мешања у изборе - морати да буде веома опрезан", истиче Капчан.

Међутим, ако се лидери договоре да разреше – или бар размотре нека од најспорнијих питања, однос две суперсиле би још једном могао да почне да се побољшава.