Ускоро први лидери ЕУ

Европска комисија је саопштила да би шефови држава или влада Европске уније ускоро требало да одлуче ко ће бити први председник ЕУ и шеф дипломатије Уније, а извори у Бриселу најављују да би лидери ЕУ могли да се састану већ 12. новембра.

Представници за штампу Европске комисији су новинарима рекли да још нису званично познати кандидати за нове челне положаје у ЕУ, што налаже коначно усвојени Уговор из Лисабона о преустројству установа и механизама одлучивања Уније.

По именовању новог председника и високог представника за спољну и безбедносну политику ЕУ, који би био и потпредседник Европске комисије, председник Комисије Жозе Мануел Барозо ће моћи да предложи и нови састав тог извршног тела Уније, укључујући комесара за проширивање.

Европски комесари, које ће предложити свака од 27 чланица Уније, би 25. новембра требало да изнесу програм свог рада и добију подршку у Европском парламенту.

Председавајући ЕУ, шведски премијер Фредрик Рајнфелт је саопштио да одмах међу лидерима и владама Уније покреће разматрање личности за положаје на челу европске двадесетседморице.

Рајнфелт је нагласио да ће Уговор из Лисабона ступити на снагу 1. децембра.

Предности и мане кандидата

У медијима и круговима ЕУ незванично се наводе "све већи изгледи" белгијског премијера из фламанске хришћанско-демократске странке Хермана ван Ромпуја за председника ЕУ.

Ромпуј се налази мање од годину дана на челу коалиционе владе која је успела да у великој мери врати стабилност земљи коју су месецима потресали сукоби Фламанаца и франкофона, али и последице економске кризе.

Та предност међутим, за Ромпуја представља и највећу ману, јер бројни белгијски званичници страхују да би се његовим одласком земља поново нашла у кризи.

Кандидат је и Јан Петер Балкененде, холандски премијер из хришћанско-демократске странке који води коалициону владу. Његови противници подсећају да се Балкененде налазио на челу владе у време када су бирачи на референдуму 2005. године одбацили Уговор о уређењу ЕУ.

Као кандидат помиње се и Жан-Клод Јункер, премијер Луксембурга, умерени десничар и један од твораца Споразума из Мастрихта, који је довео до стварања евро зоне.

Као председник Форума министара финансија евро-зоне критикован је што није довољно брзо реаговао на финансијску кризу. Британци сматрају да је "претерани федералиста".

Осим њих, као кандидати фигурирају и бивши аустријски канцелар, Волфганг Шисел, бивши премијер Финске Паво Тапио Липонен и бивша председница Летоније Ваира Вике-Фрејберга, која је добила надимак "гвоздена леди" и једина је жена међу будућим кандидатима.

Слабе шансе Тонија Блера

Кандидат је и Џон Брутон, бивши премијер Ирске и садашњи амбасадор Европске уније у САД.

Једини који је и за сада званично предложен на место председника ЕУ, Тони Блер, кога је надавно прелоджио шеф британске дипломатије Дејвид Милибанд.

Међутим, иако је његово име најзвучније међу претендентима на место председника ЕУ, аналитичари сматрају да су његове шансе слабе због чврсте подршке политици Џорџа Буша и рату у Ираку. Не иде му у прилог ни то што Велика Британија није ни у евро-зони, ни у шенгенској зони.

Међу кандидатима за будућег министра спољних послова ЕУ најчешће се спомињу: шеф британске дипломатије Дејвид Милибанд, бивши председник владе и министар спољних послова Италије Масимо Д'Алема, комесар за проширење ЕУ Оли Рен и шеф шведске дипломатије Карл Билт, иако он тврди да се не би прихватио те функције.

Међутим, аналитичари као његове "мане" наводе анти-руске ставове и његово чврсто залагање за улазак Турске у ЕУ.