Размена увреда Клинтонове и Трампа у првој ТВ дебати

Кандидаткиња Демократске партије за председницу САД Хилари Клинтон и њен републикански ривал Доналд Трамп разменили су увреде и били битку око тога ко ће показати већи темперамент, издржљивост и расуђивање у ТВ дебати у којој је Трамп често морао да узмиче, оценио је АФП.  

Агенција наводи да је, у дебати одржаној шест недеља пред америчке председничке изборе и с анкетама које показују да су кандидати скоро потпуно изједначени, Клинтонова упорно доводила у питање спремност њеног ривала да буде у Белој кући.

Пред телевизијским аудиторијумом, за који се пред почетак дебате процењивало да би могао да броји и 100 милиона гледалаца, Клинтонова је магната из области некретнина који је постао ријалити звезда представила као некога ко нема везе са тим шта прича и спреман је да каже и "луде ствари" како би био изабран.

"Ви живите у вашој сопственој реалности", рекла је Трампу 68-годишња кандидаткиња демократа, оптужујући га да је своју политичку каријеру лансирао користећи "расистичку лаж" да (председник САД) Барак Обама није Американац.

АФП наводи да, док је Клинтонова себе представљала искусним гласом разума, Трамп је играо снажног популисту, обраћајући се фрустрираним радницима којима су дојадили политичари и који траже промене.

"Да вам кажем нешто, Хилари има искуство. Али то је лоше, лоше искуство", рекао је Трамп у шаљивом тону.

Оптужио је бившу државну секретарку и некадашњу прву даму САД да је "типична политичарка".

"Само прича, а нема акције. Звучи добро, али не ради", рекао је Трамп.

Овај 70-годишњак је током 15 месеци кампање, која је изазвала дубоке поделе, био суочен са тешким питањима везаним за његов темперамент који је увео десничарски популизам у амерички политички мејнстрим.

АФП наводи да је Трамп започео дуго очекивану дебату на њујоршком Универзитету Хофстра у умеренијем тону, а у складу са тим је своју чувену црвену кравату, која означава моћ, заменио плавом, која му је омогућила да изгледа више као државник.

Али како је "температура расла", Трамп се брзо вратио вербалним нападима, стално прекидао Клинтонову током говора и чак доводио у питању њену издржљивост након упале плућа.

"Па чим он буде пропутовао кроз 112 земаља и испреговарао о мировном споразуму, прекиду ватре, ослобађању дисидената... или пак проведе 11 сати сведочећи пред комитетом Конгреса, онда ће моћи да ми прича о издржљивости", узвратила је Клинтонова.

Трамп је деловао да је све више иритиран током дебате, па је у једном тренутку почео да преврће очима и гласно уздахнуо.

Сукоб око политике према савезницима у НАТО-у

Као што се и очекивало, оба кандидата оштро су супротставила своја стајалишта, Доналд Трамп је био нешто убедљивији када је реч о економској политици, док је Хилари Клинтон доминирала у погледу свих осталих тема.

Трамп и Клинтонова оштро су се сукобили у погледу спољне политике, када је републикански кандидат поновио да Америка од НАТО-а, као и од земаља у којима има своје војнике, попут Јапана и Јужне Кореје, тражи новац за заштиту коју им пружа.

"Када је реч о Јапану, желим да помогнем свим нашим савезницима, али губимо милијарде и милијарде долара. Не можемо бити светски полицајци, не можемо заштитити земље широм света ако нам не плаћају", рекао је амерички милијардер.

Клинтонова је одговорила да жели да увери савезнике САД у Јапану и Јужној Кореји, али и свим другим државама са којима Вашингтон има међусобне одбрамбене уговоре, да ће их поштовати.

"Од изузетне је важности да је америчка реч чврста, с обзиром на то да је ова кампања изазвала одређене забринутости лидера широм света. Желим у своје име и мислим у име већине Американаца да кажем да је наша реч чврста", узвратила је бивша прва дама.

Трамп је изјавио да је нуклеарни арсенал Русије новији од америчког и да су могућности САД застареле.

"Русија проширује своје могућности, они имају много новије могућности (нуклеарно оружје) него ми", рекао је Трамп и нуклеарну претњу назвао "највећом претњом".

Републиканац је додао да сматра да би било идеално потпуно одбацивање таквог оружја, међутим, као председник, он нема намеру да први покрене разоружање.

"Ако нуклеарно оружје буде примењено – то је крај, али истовремено ми треба да будемо спремни и ништа да не склањамо са стола", истакао је Трамп.

Клинтонова је током дебате поновила тврдњу да Трампу не треба поверавати нуклеарно оружје.

Полемика о Трамповим пореским пријавама

Велика полемика се водила и око чињенице да је Трамп први председнички кандидат у последњих 40 година који није доставио јавности своје пореске пријаве.

"Зашто није објавио пореске пријаве? Мислим да може постојати неколико разлога. Можда није толико богат као што говори, можда не даје у хуманитарне сврхе као што тврди. Или можда зато што не жели да се сазна да Волстриту и иностраним банкама дугује 650 милиона долара. Можда је разлог и тај што последњих неколико година није платио ни долара пореза", рекла је Клинтонова.

Трамп је избегао да одговори конкретно.

"Врло сам утицајан, имам одличну компанију, имам фантастичан приход, а разлог због којег ово говорим није да бих се хвалио него зато што је време да ова земља има некога ко ће је водити а ко зна како се понаша и ради са новцем", каже Трамп.

Оба кандидата на крају су обећала да ће, без обзира на све, признати изборне резултате ма какви они били. Ово је посебно важно, с обзиром на то да је Трамп раније најављивао могућност да оспори изборе, за које је утврдио да ће бити намештени.

Први утисак је да је Хилари Клинтон однела победу у првој дебати. Била је мирнија, сталоженија и конкретнија, док је Трамп био видно нервозан и често је прекидао Клинтонову.

У анкети коју је Си-Ен-Ен урадио након дебате на узорку од 521 бирача, 62 одсто испитаника је изјавило да је Клинтонова победила, док је 27 одсто тврдило да је Трамп победник. 

Дебату је пратило више од 100 милиона Американаца, што је рекорд у историји председничких дебата.

Миленијалци нису импресионирани ни Трампом ни Клинтоновом

Док америчка председничка кампања улази у завршну фазу, кандидати су забринути због све већег осећања апатије међу тамошњом највећом гласачком групом – миленијалцима (генерација рођених између 1978. и 2000. године), што може да резултира слабом излазношћу на изборе, наводи Глас Америке.

На Универзитету Хофстра, у којем је синоћ одржана дебата, студенти су објашњавали своју забринутост дописнику Гласа Америке.

"Видим то можда као нешто што би могла да буде суштинска одлука у модерној америчкој историји", наводи студент Берни Денлер.

"Мислим да ће многи изаћи на изборе, јер су кандидати толико различити да ћете морати да се определите за једног или другог", сматра студенткиња Џулијана Спано.

Овогодишњи амерички избори нису привукли толико политичке пажње од 2012, када је последњи пут на том универзитету одржана председничка дебата у јеку такође изједначене трке.

Ипак, та страст међу многим студентима на Универзитету Хофстра не представља праву слику о миленијалцима на универзитетима широм Америке.

Заједно, они представљају снажан гласачки блок, али то ништа неће значити ако се не појаве на гласању на дан избора.

Постоји оправдани страх код кандидата, посебно Хилари Клинтон, која се суочава са смањеним вођством у анкетама током последњих месеци међу гласачима старости између 18 и 34 године, међу којима расте број оних који кажу да ће или гласати за трећег кандидата или ће остати код куће.