УНЦХР: Избеглица није исто што и мигрант

У писаној изјави за Танјуг, он упозорава да политика има своје начине да се умеша у овакве дебате, при чему мешање избеглица и миграната може имати озбиљне последице по живот и безбедност избеглица.

Избеглице су, наводи, често у тако опасном и неподношљивом положају да прелазе међународне границе у потрази за безбедношћу у суседним земљама.

У међународним оквирима, те особе тиме бивају признате као "избеглице" са приступом помоћи коју им пружају државе, УНХЦР и друге организације, а признате су као такве управо зато што је за њих превише опасно да се врате својим кућама и зато што им је потребно уточиште на неком другом месту.

Избеглице не могу и немају где да се врате

Конвенција о избеглицама из 1951. године дефинише појам избеглице и наводи основна права која државе морају омогућити избеглицама, при чему је један од најосновнијих принципа дефинисаних у међународном праву забрана протеривања или враћања избеглица у ситуације у којима би њихов живот или слобода били доведени у опасност.

Заштита избеглица, наводи Едвардс, има много аспеката, међу којима је заштита од враћања у опасност од које су побегли, приступ правичним и ефикасним азилним процедурама, те мере да се осигура поштовање њихових основних људских права да би им се омогућило да живе у достојанству и безбедности док им се истовремено помаже да нађу трајније решење.

"Државе имају првенствену одговорност да пруже ову заштиту. УНХЦР блиско сарађује са владама, саветује их и помаже им - у мери у којој је то потребно - да испуне своје обавезе", истиче Едвардс.

Мигранти се добровољно одлучују на сеобу

С друге стране, како објашњава, за разлику од избеглица које не могу безбедно да се врате кућама, мигранти се не суочавају са таквим препрекама за повратак, те уколико одлуче да се врате кући, они ће наставити да добијају заштиту своје државе.

"Мигранти одлучују да напусте своју земљу не зато што су изложени некој директној претњи прогоном или смрћу, већ у највећем броју случајева зато да би побољшали свој живот тако што ће наћи запослење, или у неким случајевима због образовања, спајања са породицом или других разлога", објашњава званичник УНХЦР.

Ова разлика је важна за појединачне владе, истиче Едвардс и указује да земље поступају са мигрантима у складу са сопственим имиграционим законима и процесима, док са избеглицама поступају у складу са нормама заштите избеглица и уточишта које су дефинисане у националном законодавству и у међународном праву.

"Државе имају одређене одговорности према свакоме ко тражи азил на њиховој територији или на њиховим границама", наглашава он.

Замагљивање ова два термина одвлачи пажњу од специфичних правних заштита које су избеглицама потребне и може смањити подршку јавности за избеглице и институт азила у време када је таква заштита потребна већем броју избеглица него икада раније, закључује Едвардс.