Бечке невоље са азилантима

У покушају да од аустријске државе изнуде не само статус азиланата већ и хитан приступ тржишту рада и социјалним становима, група избеглица из углавном Пакистана, Авганистана и Русије (Чечени) више од месец дана држала је под опсадом један од централних градских паркова, испред Вотив-цркве, а од пре две недеље и саму цркву.

Рано јутрос аустријска полиција је брзом акцијом испразнила парк. Опсада цркве траје и даље.

Читава прича почела је средином новембра када је педесетак избеглица из прихватног центра Траискирхен марширала двадесет километара до Беча, заузела парк "Зигмунд Фројд" испред цркве, раширила шаторе, уредила привремену кухињу, спаваонице и монтажни ве-це.

Група демонстраната од почетка је имала подршку невладиних организација "СОС Митменш" и "Азил у невољи", затим прошлог лета организоване грађанске иницијативе  "Породице и пријатељи против депортације", као и појединаца активиста из Немачке и Аустрије.

У затечено стање: минус температуре, смештај испод шатора, људска патња, укључила се са својом хуманитарном и медицинском помоћи и Католичка добротворна организација "Каритас".

Међутим, чак је и њен директор Михаел Ландау једног тренутка почео да се жали на "активисте" из Немачке који "инструментализују демонстранте и опструирају свако понуђено решење".

Извори из аустријског Министарства унутрашњих послова и аустријска штампа били су одређенији, директно кривећи немачку левичарску и анархистичку сцену за темпиране божићне демонстрације, које су пре две недеље кулминирале усељавањем у цркву и штрајком глађу осамнаесторице потенцијалних азиланата.

Демонстранти за све који у Аустрији подносе захтев за азил захтевају: посао, стан, да се институција "политичког азила" прошири и обухвати и "економски азил", социјално осигурање. 

Прекид свих депортација, престанак узимања отисака прстију, друге преводиоце, специјалистичке курсеве немачког језика који би азиланте припремали на услове аустријског тржишта рада, такође су се нашли на списку захтева демонстраната.

Списак се овде не завршава: бесплатно коришћење градског превоза, интернет и сателитска антену у прихватним центрима, купатила с пристојним огледалима, "фризера за жене и мушкарце".

Од почетка децембра у кампу испред цркве, који се надалеко могао и видети, али и омирисати, почеле су да расту тензије.

Јавност је била углавном ћутљива, а медији суздржани. Беда људи испред цркве била је неоспорна. Било је јасно да им треба помоћ. Познато је да и Аустрија има своју беду, да и у њој има људи који никада не дођу у посед неких социјалних благодети наведених у захтевима демонстраната из бечког парка "Зигмунд Фројд".

Сви предлози аустријске владе и "Каритаса" који су ишли у смеру бољег смештаја, хране, бржег решавања захтева за азил су одбијени.

Оно што група потенцијалних азиланата која се ушанчила у цркви и започела штрајк глађу захтева јесте – све или ништа. Или ће аустријска држава хитно променити одговарајућу легислативу, или ће измучени муслимани почети да умиру од глади у негрејаној хришћанској цркви. И једно и друго неприхватљиви расплет ситуације за Аустрију.

Немачки и аустријски "Пуси рајот"

Читава прича добија још једну, театарско-акционистичку димензију. Ту су азиланти са својим идеалним захтевима. Нешто што се, у недостатку бољег термина, може назвати немачком и аустријском "Пуси рајот" групом.

Њени ад хок чланови су за време божићне мисе у Вотив-цркви делили летке, чак их гурали свештенику у руке за време проповеди. Други су кренули са истом мисијом, носећи летке и плакате према Катедрали Светог Стефана, али је тамо полиција спречила њихов улазак на мису.

Провокација? Једино што им се до сада догодило јесте да је жупник Вотив-цркве на први дан Божића "изгубио живце", како каже Ландау, истерао све "ометајуће елементе" напоље и на пар сати закључао црквена врата. Нешто пре тога, једну активисткињу полицајци у цивилу "испратили" су напоље.

Док ситуација полако ескалира, сви чекају ко ће повући први потез. Парк је "ослобођен", шта ће бити са црквом?

Хоће ли се аустријска држава усудити да пошаље специјалце у цркву да одатле са по поду распостретих мадраца силом извлаче изгладнеле муслиманске избеглице? Да ли је за Надбискупију Беч прихватљиво да полиција осигурава божићне мисе? Да ли ће парламент једне европске земље под уценом мењати државне законе?

Или укратко – који ће следећи потез повући локални "Пуси рајот" на "сакралној бини"?

"Ви инвалиди, породице с пуно деце, који живите на минимуму егзистенције, напред у опсаду Катедрале Светог Стефана!", саркастично поручује данас у уводнику аустријски дневник Пресе.