Пентагон: Повратак у Вијетнам

Министар одбране САД Леон Панета стигао је синоћ у посету Вијетнаму, како би покушао да са властима те земље постигне договор о поновном отварању неке од америчких база из периода Вијетнамског рата, пише ЛА тајмс.

Четрдесетпет година је прошло откако су у Кам Ран залив у Вијетнаму дневно стизале десетине америчких теретних бродова са војном техником, муницијом и намирницама за америчке трупе које су се бориле са Вијет Конгом.

Данас у воде поменутог залива стижу само рибарски бродићи. Некадашња велика америчка ваздушна база и оперативни центар ваздушних снага САД сада је напуштена, а за све оне који се сећају тог рата служи као подсетник о повлачењу америчких трупа из Вијетнама.

Међутим, долазак америчког министра одбране Леона Панете, првог шефа Пентагона који је крочио на тло Вијетнама после рата, значи да Пентагон планира повратак на ове просторе, наводи ЛА тајмс.

Разлог доласка Панете баш овде је једноставан. То је једна од малобојних лука на том потезу која има дубоки газ и у коју могу да упловљавају велики ратни бродови.

Амерички лист наводи да је одмах по доласку Панета, како би пробио лед, рекао да се сећа да су "све стране пропатиле и да је много крви проливено – од стране Американаца и Вијетнамаца".

Поред тога, Панета је нагласио да се Вашингтон нада да тешки период историје неће стајати на путу повратка САД у овај стратешки важан залив, који излази на Јужно кинеско море.

"Приступ наших војних бродова у ову луку је кључна компонента америчких односа са Вијетнамом и ми видимо огроман потенцијал у томе", рекао је Панета.

Администрација америчког председника Барака Обаме покушава да ојача своју позицију и улогу Пацифичке силе како би се супротставила расућем кинеском утицају и војној моћи. Пентагон због тога хоће да успостави блиске везе са земљама у кинеском "комшилуку" и приступ њиховим лукама, јер само на тај начин може да појача своје војно присуство у том делу света.

"Посебно ће бити важно да имамо приступ лукама попут ове када будемо померали своје бродове са западне обале САД ка нашим базама у Пацифику", истакао је амерички министар одбране у Кам Рану.

Залив је баш због своје идеалне стратешке позиције на улазу у Јужно кинеско море америчка војска изабрала и пре више од 50 година када је рат у Вијетнаму тек почињао. Међутим, један вијетнамски војни официр који је дочекао Панету, рекао је да отварање ове луке америчким ратним бродовима немогуће пошто је у њој, према одлуци вијетнамских власти, "забрањено војно присуство".

Панета, који је у Ханој стигао синоћ, рекао је да је дозвољавање америчким бродовима да пристају у лукама попут ове у Кам Рану кључно за функционисање нове војне стратегије САД, која се базира на сталној ротацији бродова и јединица, за разлику од успостављања сталних база, као што је то био случај у Хладном рату.

Али власти у Ханоју нису претерано вољне да дају дозволу САД да поново успостави присуство у тој земљи, чак и ако ће оно бити много мање него за време рата. "Однос ће се развијати временом", рекао је један званичник министарства одбране Вијетнама.

План Б 

Уколико план пропадне, Пентагон разматра друге опције, попут разговора са филипинским властима у којима би било разматрано поновно отварање морнаричке базе у заливу Субик и аеродрома "Кларк", две хладноратовске базе које су, такође, близу Јужном кинеском мору.

Чињеница која Вашингтону иде на руку јесте што се вијетнамске власте осећају угрожено и никако им се не свиђа растућа моћ Кине. Ханој је већ оптужио Пекинг да је прошле године два пута, пресецањем подводних каблова, саботирао вијетнамско истраживање морског дна за нафтом.

Две земље имају велики број територијалних размирица, од којих је најзначајнија полагање права на архипелаг Спратли и територијалне воде око њега, у којима су пронађене огромне резерве нафте.

Са друге стране Вијентам не жели баш да превише нервира Кину, а потез који би сигурно прелио чашу јесте успостављање веома блиских односа са Вашингтоном.

Док је Панета пролазио кроз мала села на обали залива, снажно америчко присуство пре 50 година није се могло приметити. А баш на том месту била је највећа лука за снабдевање америчких трупа у рату.

Како наводи новинар ЛА тајмса, већина млађих Вијетнамаца не гаји антагонизме према Америци због рата. Али код старије популације ствари стоје потпуно другачије.

Једна од мучних тема која још нарушава односе јесте прскање великих територија вијетнамске прашуме агенсом "оранж", хербицидом намењеном уништавању растиња како борци Вијет Конга не би могли да се скривају. Запрашивање је резултирало трајном контаминацијом земљишта и вода, које је довело до драстичног повећања деформитета и смрти новорођенчади, као и великог пораста случајева обољевања од рака.

Једна од ствари које су подсетиле Вијетнамце на болну прошлост јесте и обележавање 40 година откада је снимљена фотографија тада деветогодишње вијетнамске девојчице Фан Ти Ким Фук која захваћена пламеном трчи гола, раширених руку, бежећи из свог села у пламену.

Црно-белу фотографију која приказује једну од многобројних сцена напада бомбардовања у Вијетнаму снимио је фотограф агенције Асошиејтед прес Хуин Конг Ут, познатији као Ник Ут.

Чувена слика обишла је свет и постала један од симбола крвавог вијетнамског сукоба у којем су Американци учествовали од 1965. до 1975. године.