Нуклеарне беспилотне летелице

Амерички научници направили су нацрте нове генерације нуклеарних беспилотних летелица способних да месецима без престанка и потребе да се спусте по гориво буду у ваздуху, прикупљају податке и нападају.

Нове летелице развијене су у сарадњи Националне лабораторије "Сандиjа", главне америчке службе за нуклеарно истраживање и развој и произвођача наменске опреме "Нортроп Грунман".

Дизајниране су тако да се повећа време које може да проведе у ваздуху са дана на месеце, а самим тим да се више снаге стави на располагање оперативним системима.

Три главна проблема беспилотних летелица америчка војска жели да преброди: мањак времена летења над потенцијалном метом, мањак снаге за радарске, оружане и системе надгледања и мањак комуникационих капацитета.

Колико су озбиљне намере показује чињеница да компанија попут "Нортроп Грунман" ради на пројекту. Наиме, они су већ 1986. године патентирали беспилотне летелице опремљене нуклеарним реакторима са хелијумским хлађењем, а радили су и на многим нуклеарним пројектима за ваздухопловство САД.

Развојни тим дошао је до закључка да су нуклеарне беспилотне летелице способне да надгледају много дуже, а самим тим и прикупе далеко више информација по мисији у поређењу са летелицама базираним на другим технологијама.

Поред тога, због својих карактеристика, овај тип летелица елиминише друге трошкове, попут потребе за успостављањем истурених база са горивом које се, по правилу, праве у забаченим и непријатељским територијама.

Два пута више наоружања 

Предности новог погона могу се представити најбоље на постојећим летелицама, попут МQ-9 "косача", које се у великој мери користе у Авганистану и Пакистану против талибана.

"Косач" носи две тоне горива и исто толико наоружања и друге опреме, а може у ваздуху да остане око 42 сата, или 14 сати када је потпуно наоружан.

Када се има у виду да половина носивости летелице отпада на гориво види се потенцијал нове технологије. То би значило да би количина наоружања могла да буде удвостручена, а поред тога могла би неколико пута дуже да остане у ваздуху.

Међутим, и поред свих предности, постоји једна велика мана – чињеница да је погон нуклеарни. Још увек се сматра да јавност не би била претерано срећна сазнањем да небом лете мали нуклеарни реактори који могу да се оборе или сруше и самим тим или изазову катастрофу и последице попут такозваних прљавих бомби, или да падну у руке непријатељу.

И један и други сценарио веома су забрињавајући. Ипак, из "Сандије" су потврдили да је пројекат завршен.

"Често се од нас тражи да размотримо и истражимо широк спектар решења како би решили најтеже техничке изазове. Истраживање на ту тему изразито је теоретско и веома концептуално. Наши напори резултирали су прелиминарним студијама и нацртима, али никакав хардвер није направљен нити тестиран", саопштили су из компаније.

Ово је толико осетљиво питање да се у закључку са истраживања не помиње нуклеарни погон, већ се то назива "технологијом погона која је отишла далеко испред постојећих хидроугљеничних технологија". Вођа истраживачког тима је доктор Стивен Дрон, који је специјализован за нуклаерни погон и добро познат у научним круговима.

Али и поред свих резерви, у закључку се наводе да ће "резлутати истраживања бити коришћени приликом развоја следеће генерације беспилотних летелица са војном и обавештајном наменом".

Стручњак за беспилотне летелице Крис Коулс каже да је то застрашујући концепт.

"Беспилотне су мање безбедне него конвенционалне летелице и често се дешава да се сруше. Постоје снажни лобији и интереси унутар војне индустрије да се повећају могућности тих летелица, а самим тим и њихова производња", истиче Коулс.

Британски стручњак, који апелује против употребе нуклеарног погона, верује да развој технологије беспилотних летелица представља многе претње.

"Што јефтиније буду за производњу то ће се све мање говорити против њих. Последице се не сагледавају пажљиво", закључује Коулс.