Шљиванчанину казна од 10 година

Трибунал у Хагу изрекао је коначну пресуду од 10 година затвора официру бивше Југословенске народне армије Веселину Шљиванчанину, за злочин над хрватским заробљеницима почињен на фарми Овчара, код Вуковара, у јесен 1991. године.

Суд је прихватио сведочење генерала Миодрага Панића у корист Шљиванчанина и смањио претходну казну од 17 година. Жалбено веће суда у Хагу установило је да је Панићев исказ веродостојан и кредибилан, упркос тврдњи Тужилаштва да је Панићев исказ мотивисан личним интересима, одноно како би прикрио сопствену одговорност за злочин на Овчари.

Узимајући у обзир сведочење Панића, у којем се тврди да Миле Мркшић није обавестио Шљивачанина о наредби да се са Овчаре повуче војна полиција ЈНА, после чега су заробљенике стрељали припадници локалне Територијалне одбране и паравојних формација, суд је укинуо пресуду за помагање и подржавање убиства 194 заробљеника и смањио казну.

Шљивачанин је проглашен кривим за помагање и подржавање у мучењу тих заробљеника. За то дело, пресудом изреченом 2007. године, Шљиванчанин је био осуђен на пет година затвора, али је Апелационо веће данас оценило да је та казна била исувише блага и повећало је на 10 година.

У казну од 10 година урачунава се време које је Шљиванчанин већ провео у затвору.

Први пут преиспитана правоснажна пресуда

То је пресуда која је, први пут у историји Трибунала, изречена после ванредног преиспитивања правоснажне пресуде којом је Апелационо веће Шљиванчанина, у мају прошле године, осудило на 17 година затвора, због помагања и подржавања убиства 194 хрватска заробљеника на Овчари, између 20. и 21. новембра 1991. године.

После првостепеног процеса, Шљиванчанин је, 2007, био проглашен кривим за помагање и подржавање мучења заробљених Хрвата и осуђен на пет година затвора. Пошто је већи део казне у то време већ био одслужио, он је био пуштен на привремену слободу.

У мају прошле године, Апелационо веће Трибунала, усвојивши жалбу тужилаштва, правоснажно је повећало казну Шљиванчанину са пет на 17 година затвора, прогласивши га кривим за помагање убиства, а не само мучења хрватских заробљеника.

Шљиванчанин је, у време на које се пресуда односи, био начелник за безбедност Гардијске бригаде ЈНА, којом је командовао Миле Мркшић. Трибунал је Мркшића, због помагања злочина на Овчари, правоснажно осудио на 20 година затвора.

Одбрана Веселина Шљиванчанина поднела је захтев за ванредно преиспитивање правоснажне пресуде, тврдећи да постоје нове чињенице које показују да Шљиванчанин, у новембру 1991, није знао да је Мркшић наредио да се са Овчаре повуче војна полиција ЈНА, после чега су заробљенике стрељали припадници локалне Територијалне одбране и паравојних формација.

Нове чињенице из Панићевог исказа

У правоснажној пресуди, Апелационо веће председавајућег Теодора Мерона закључило је да је Мркшић морао да каже Шљиванчанину да је повукао војну полицију, иако се првостепено веће у пресуди, којом је Шљиванчанина осудило на пет година затвора, тим разговором уопште није бавило.

У јуну ове године, пред Трибуналом је одржана расправа на којој је одбрана као нову чињеницу представила сведочење Миодрага Панића, који је у критично време био начелник штаба Гардијске бригаде ЈНА. Панић је изјавио да је 20. новембра 1991. присуствовао састанку Мркшића и Шљиванчанина и да Мркшић није помињао повлачење војне полиције са Овчаре.

Апелационо веће је Панићев исказ, потом, прихватило као нову чињеницу, односно основу за преиспитивање правоснажне пресуде Шљиванчанину.

Веће судије Мерона, усвајајући захтев за преиспитивање сопствене пресуде, навело је да, ако би се доказало да је Панићево сведочење истинито, то може да елиминише основу пресуде којом је Шљиванчанина прогласило кривим за помагање убиства хрватских заробљеника.

На расправи о веродостојности Панићевог сведочења, средином октобра, одбрана Веселина Шљиванчанина затражила је од Апелационог већа да преиначи правоснажну пресуду коју је само изрекло, у мају прошле године.

Браниоци су предложили судијама да, на основу исказа генерала Панића као нове чињенице, Шљиванчанина ослободе одговорности за помагање и подржавање убиства хрватских заробљеника на Овчари.

Хашко тужилаштво је, насупрот томе, затражило да захтев одбране буде одбачен и да Трибунал потврди правоснажну пресуду.

У притвору Трибунала, Шљиванчанин, који је ухапшен у јуну 2003. године, одслужио је, током претпроцесног поступка и суђења, 90 одсто првостепене казне од пет година затвора. На привремену слободу, после те пресуде, пуштен је у децембру 2007. године, а у притвор у Схевенингену вратио се 4. маја прошле године.